ZAJEDNIČKO SAOPŠTENJE UDRUŽENJE SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE I UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije (USTP) pružaju punu podršku Milanu Marinoviću, kandidatu za funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nalazeći da nesporan integritet, stručnost i posvećenost vladavini prava, predstavljaju garanciju da će navedenu funkciju obavljati u interesu svih građana. UST i USTP podsećaju da je Milan Marinović dugogodišnji sudija, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu i predsednik Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije, najvećeg strukovnog udruženja u Republici Srbiji, sa kojima sva druga strukovna udruženja, uključujući Udruženje sudija i tužilaca Srbije i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, imaju izuzetnu saradnju. UST i USTP smatraju da je Milan Marinović kroz rad strukovnog udruženja dao nemerljiv doprinos unapređenju struke i vladavini prava, što ga pored nespornih profesionalnih kvaliteta i dugogodišnjeg iskustva u pravosuđu itekako preporučuje za tako važnu i odgovornu funkciju. UST i USTP pozivaju druga strukovna udruženja, naročito ona koja su dugogodišnji partneri Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije, da se izjasne o kvalitetima čoveka koji stoji na čelu strukovnog udruženja sa kojim godinama uspešnosarađuju.

PREDSEDNIK USTP-a
Jelena Gajić

PREDSEDNIK UST-a
Nenad Stefanović

Šesta redovna godišnja skupština Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije danas održava šestu redovnu godišnju skupštinu. Skup u prostorijama Privredne komore Srbije okupio je oko 90 učesnika koji razmatraju teme od značaja za rad Udruženja kao što su rezultati u tekućoj i planovi za narednu godinu. Otvarajući Skupštinu, predsednik Udruženja, Jelena Gajić, istakla je da je ove godine 250 sudijskih i 100 tužilačkih pomoćnika predlozeno na sudijsku odnosno tužilačku funkciju, a značaj posla koji obavljaju svakodnevno prepoznat je i od strane Ministarstva pravde te su svoje zasluženo mesto pomoćnici našli i u predlogu amandmana na Ustav RS u oblasti pravosuđa. Državni sekretar u Ministarstvu pravde, Radomir Ilić, istakao je važnost aktivnog učešća pomoćnika u izradi sistemskih rešenja kojima će se dodatno definisati njihov položaj i uloga u pravosuđu u toku procesa izmene seta pravosudnih zakona nakon što ustavne promene budu usvojene. Udruzenje je urucilo zahvalnicu Ministarstvu pravde za veliki doprinos na poboljsanju polozaja pomocnika. Nenad Stefanović predsednik Udruženje sudija i tužilaca Srbije, je pozdravio skup i ohrabrio mlađe kolege da nastave istim putem, i da će kao i do sada davati nesebicnu podrsku pomocnicima da istraju u svom cilju unapredjenja polozaja, jer kao prvi i pocasni predsednik USTP, nikada neće dozvoliti da se umanji značaj našeg rada. Nenad Stefanović je na svim okruglim stolovima povodom Ustavnih amandmana se zalagao za implementiranje pomocnika u Ustav zbog cega mu je USTP kao predsedniku Udruzenja sudija i tuzilaca urucilo zahvalnicu za izuzetan doprinos. Učesnicima se obratio i predsednik Pravosudne akademije, Nenad Vujić, istakavši značaj uspostavljanja saradnje između Akademije i Udruženja i zajedničkih napora na iznalaženju najboljeg rešenja za prvi izbor na sudijsku funkciju. 23.10.2018. god je USTP potpisalo sporazum o saradnji sa Udruženjem sudija prekršajnih sudova i Udruženjem sudija i tužilaca, koji je sporazum ratifikovan na radnom delu sednice, zbog cega nam se obratio i Milan Marinović, predsednik Udruzenja. Predsednik je naveo da smo ovako udruženi postali najveci deo pravosuđa i da cemo mi uvek biti najsnažnije jezgro za borbu za unapređenje polozaja pomocnika. Nastojaćemo da ovaj nivo posvećenosti aktivnostima za dalji napredak kao i zajednickoj saradnji održimo na visokom nivou. Zamenik direktora USAID Projekta vladavine prava, Dragana Lukić, predstavila je realizovane i planirane aktivnosti koje Projekat sprovodi u saradnji sa Udruženjem i pozvala pomoćnike da dostave svoje ideje i predloge za platformu za unapređenje njihovog položaja i statusa koja je tokom novembra predstavljena na okruglim stolovima održanim u sve četiri apelacije. Platforma će se i dalje unapređivati i poslužiće pre svega predstavnicima sudijskih pomoćnika da sa objektivno i realistično formulisanim predlozima uzmu učešća u radnim grupama za izmene zakona kojima će biti definisan njihov položaj, ali će biti uzeta u obzir i u novoj startegiji reforme pravosuđa čiju će izradu Projekat podržati. Učesnicima se obratio i predsednik Pravosudne akademije, Nenad Vujić, istakavši značaj uspostavljanja saradnje između Akademije i Udruženja i zajedničkih napora na iznalaženju najboljeg rešenja za prvi izbor na sudijsku funkciju. Posebno smo ponosni na regionalnu saradnju sa Udruzenjem strucnih savjetnika i saradnika BiH, redovni i dragi gosti, te nam se obratila predsednica Selena Beba. Jos jednom hvala Kompaniji Paragraf lex na podrsci i na pomoci.

Na radnom delu skupstine je ratifikovan sporazum o saradnji sa Udruženjem sudija prekršajnih sudova i Udruženjem sudija i tužilaca, izabrani novi clanovi upravnog i nadzornog odbora, zamenik predsednika Jelena Dunjić i sekretar Dunja Stojadinović.

S A O P Š T E NJ E

Dana 23.10.2018.godine na Godišnjoj konferenciji sudija prekršajnih sudova u Kladovu, zaključili su sporazum o saradnji Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST), koje je predstavljao predsednik Udruženja Nenad Stefanović, Udruženje sudija prekršajnih sudova RS(USUDPREK) koje je predstavljao predsednik Udruženja Milan Marinović i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika(USTP), koje je predstavljala predsednik Udruženja Jelena Gajić.

Saglasilisu se da će sarađivati u aktivnostima koje imaju za cilj zaštitu prava i interesa sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, unapređenje pravosudne profesije sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, unapređenje kvaliteta rada sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika kroz stalne obuke i stučna usavršavanja, unapređenje uslova rada sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika kao i unapređenje materijalnog položaja sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika u Republici Srbiji, kao i da će radi ostvarivanja ciljeva iz Sporazuma razmenjivati iskustva, informacije i kontakte, realizovati zajedničke projekte (seminari, okrugli stolovi, panel diskusije, promocije, konferencije za štampu), koordinisati zajedničke nastupe, promovisati dalje širenje saradnje i pružati međusobnu stručno – tehničku podršku, u skladu sa svojim ljudskim i materijalnim kapacitetima i resursima.

Konferencija za medije „BUDUĆNOST PRAVOSUĐA"

Povodom poslednjeg Nacrta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa Ministarstva pravde od 15.10.2018. godine, Udruženje sudija i tužilaca Srbije i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, organizuju Konferenciju za medije

„BUDUĆNOST PRAVOSUĐA“

Pozivamo Vas da prisustvujete konferenciji koja će se održati u petak,
19. oktobra 2018. godine, u 11 časova
Press centar Udruženja novinara Srbije
Knez Mihajlova 6/3, Beograd

Na predstojećoj konferenciji biće razmatrana aktuelna pitanja u pogledu poslednjeg Nacrta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, akutnih problema u radu sudova i tužilaštava, samostalnosti tužilaca i nezavisnosti sudija, postojeće uloge Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija, transparentnosti u radu saveta prilikom izbora i legitimiteta njihovih odluka, izazova i opasnosti reforme pravosuđa, kao i dosadašnjeg uticaja Pravosudne akademije na pravosudni sistem.

Učesnici konferencije :

- Nenad Stefanović, predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije
- Ivana Josifović, predsednik UO Udruženja sudija i tužilaca Srbije
- Jelena Dunjić, predsednik UO Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije
- prof. dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Srbije

Saopštenje Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom testa DVT-a za rangiranje i proveru stručnosti i osposobljenosti kandidata na aktuelnom izboru za zamenike javnih tužilaca

Dana 13.10.2018. godine sproveden je ispit od strane DVT-a za proveru stručnosti i osposobljenosti kandidata koji se prvi put biraju na funkciju zamenika javnog tužioca.

Prema informcijama koje poseduje USTP ponovila se situacija, kao i na prethodnim ispitima koji su održavani od strane DVT-a, da se radi o vrlo složenom zadatku, da Ispitna komisija nije uzimala u obzir prvnu argumentaciju kojom su kandidati obrazlagali kvalifikacije, već je iskuljučivo bodovala tačnost kvalifikacije.

Uvidom u odluku Vrhovnog kasacionog suda, br. KZZ 1387/2017, utvrđeno je da je od strane nadležnih javnih tužilaštva, te nadležnih sudova, situacija koja odgovara činjenično situaciji opisanoj u predmetnom zadatku, rešena na potpuuno drugačiji način, a da je tek ulaganjem vanrednog pravnog leka doneta odluka koja bi predtavljala tačnu kvlifikaciju po mišljenju DVT-a.

Smatramo da je nejasna namera DVT-a koji ne uzima u obzir pravnu argumentaciju kandidata prilikom ocenjivanja zadatka, a naročito uzimajući u obzir da se optužni akt shodno načelima ZKP-a može menjati do izricanja presude.

Potrebno je da se izvrši pravna analiza od strane nezavisnih stručnjaka, a kako bi se utvrdio stepen težine zadatka, iz razlog što kandidati pretenduju na mesta zamenika javnih tužilaca osnovnih javnih tužilaštva, a ne za više instance.

S obzirom da predmetni zadatak predstavlja deo ispita za proveru stručnosti i osposobljenosti kandidata, među kojima je najveći broj kandidata koji dolaze iz reda tužilačkih i sudijskih pomoćnika, nužno je najpre utvrditi po kojim kritetrijumima i merilima je DVT sastavilo predmetni zadatak, da li je u obzir uzimalo praksu osnovnih, viših i apelacionih tužilaštva, pa tek nakon toga sudova.

Imajući u vidu radno iskustvo i poznavanje propisa od strane tužilačkih pomoćnika neprimereno je mali broj istih dobio maksimalnu ocenu na ispitu, a naročito imajući u vidu da su u pitanju kandidati od kojih većina iza sebe ima značajno radno iskustvo i koji svakodnevno primenjuju pravne propise koji su bili predmet testiranja.

Takođe ističemo da kandidati koji moraju da se podvrgavaju testu za svoje konkurente imaju kandidate, svršene polaznike Pravosudne akademije koji kao svoj završni test imaju simulaciju suđenja osnovnih sudova, te da se merila po kojima se ove dve grupe kandidata ocenjuju i te kako razlikuju.

Zalažemo se za objektivne kriterijume prilikom ocenjivanja kandidata koji konkurišu, ali smatramo da je potrebno za zadatke davati slučajeve koji svojom težinom ne zahtevaju znanja i sposobnosi koje poseduju sudije Vrhovnog kasacionog suda, jer isto u tom slučaju predstavlja donekle zloupotrebu ovlašćenja i diskriminaciju jedne grupe kandidata.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije

Saopštenje Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom formiranje komisije za rešavanje statusa 2000 pomoćnika

Državno veće tužilaca Republike Srbije odlučilo je da podrži osnivanje Komisije koja bi se bavila rešavanjem statusa korisnika početne obuke koji su završili Pravosudnu akademiju, odnosno da integriše svršene polaznike Pravosudne akademije u pravosudni sistem Republike Srbije.

Nakon izvršenog uvida u zapisnik sa desete redovne sednice Državnog veća tužilaca održane dana 24.07.2018. godine, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije uputilo je zahtev Državnom veću tužilaca radi dostavljanja sledećih informacija:

Koje državne institucije će delegirati svoje predstavnike radi formiranja komisije koje će pristupiti rešavanju statusa korisnika početene obuke koji su završili Pravosudnu akademiju?
Da li je donet Pravilnik po kom će se formirati navedena komisija?
Ko su ostali članovi navedene komisije?
Da li će komisija biti sastavljena samo od predstavnika Državnog veća tužilaca ili će se formirati zajednička komisija Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva?
Da li će Državno veće tužilaca formirati komisiju koja će pristupiti rešavanju statusa tužilačkih pomoćnika koji se nalaze u radnom odnosu na određeno vreme duže od tri godine u javnim tužilaštvim u Republici Srbiji?
Da li Državno veće tužilaca poseduje statističke podatke o broju tužilačkih pomoćnika koji se nalaze u radnom odnosu na određeno vreme duže od tri godine u javnim tužilaštvim u Republici Srbiji?

Imajući u vidu brojnost tužilačkih pomoćnika, kao i sudijskih pomoćnika, koji se nalaze u radnom odnosu kao na neodređeno tako i na određeno vreme, duže od tri godine, u javnim tužilaštvima i sudovima u Republici Srbiji, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije namerava da u što kraćem roku uputi predlog Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva radi formiranja komisije koja će se baviti rešavanjem pitanja te kategorije kandidata za izbore na mesto zamenika javnih tužilaca i sudija. Naročito ističemo kategoriju pomoćnika koji se nalaze u ranim odnosima na određeno vreme duži niz godina, te i o da se osim Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije niko nije bavio suštinskim rešavanjem pitanja njihovog izbora na način formiranja bilo kakvih komisija. Želimo da skrenemo pažnju na to da u pravosudnom sistemu Republike Srbije trenutno postoji oko 280 tužilačkih pomoćnika koji više od 3 godine čekaju da budu izabrani na funkciju zamenika javnog tužioca, koji su položili prilikom konkursa na izbore za zamenike javnih tužilaca test sa ocenom 5, a bez kojih rad u tužilaštvima ne bi bio tako efikasan, naročito imajući u vidu da su tužilački pomoćnici zaduženi predmetima lično, iz čega proizlazi zaključak da su u potpunosti obučeni da zastupaju interese javne tužbe. Smatramo da bi DVT i VSS trebalo da formira komisije koje će se baviti rešavanjem statusa pomoćnika kojih ima u znatno većem broju od svršenih polaznika Pravosudne akademije, jer jednostrano rešavanje problema, pravosudni sistem ne može učiniti prosperitetnim i efikasnim.

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika
Jelena Gajić

Saopštenje Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom Amadmana na Ustav RS

Povodom Nacrta amandmana na Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, (za javnu raspravu) koju je Ministarstvo pravde objavilo na svom veb-sajtu, 11. septembra 2018. godine, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, pozdravlja napore struke i odlučnost Ministarstva pravde da istraje u usaglašavanju Nacrta sa mišljenjem Venecijanske komisije, dato povodom novih ustavnih rešenja.

Podsećamo, da je jedan od predloženih amandmana u pogledu kog je Venecijanska komisija iznela zamerke jeste amandman VI kojim su predviđeni uslovi za izbor sudija koji prvi put stupaju na tu funkciju. Navedeno je da je sam tekst predmetnog amandmana veoma uopšten i da je jedini uslov koji precizira u pogledu prvog izbora taj da za sudiju može biti isključivo izabrano lice koje je okončalo jedan od vidova zakonom predviđene obuke u instituciji za obuku u pravosuđu, dok su svi ostali uslovi ostavljeni da budu uređeni zakonom, te da isto mora biti izmenjeno. Nadamo se da izmena, u smislu utvrđivanja obuke na Pravosudnoj akademiji, kao uslova za izbor, ostavlja prostora za zakonska rešenja i to za tranzicioni period u kome bi pomoćnici stekli sertifikat o završenim obukama i tako eventualno upodobili sa kandidatima sa PA, o čemu je već bilo govora.

Napominjemo da je neophodno da se sudijski i tužilački pomoćnici izuzmu iz opšteg režima državnih službenika i da njihov položaj, zvanja i vrednovanje budu ne samo regulisani u skladu sa posebnim zakonima, već da se odredbe tih posebnih zakona konkretizuju, radi njihove pune primene. Postojeća zakonska rešenja, u pogledu sudijskih i tužilačkih pomoćnika, u potpunosti opravdavaju uvođenje pomoćnika kao ustavne kategorije u pravosudni sistem Republike Srbije, iz razloga što predstavljaju emanaciju jednog od strateških ciljeva reforme pravosuđa, a koji podrazumeva postizanje što većeg stepena efikasnosti.

Takođe je ukazano na to da Venecijanska komisija ima afirmativan stav prema Pravosudnoj akademiji kao instituciji, ali da je predmetnim amandmanom Pravosudna akademija predviđena kao ustavna kategorija bez garancija nezavisnosti od političkog uticaja, te da nije uzeto u obzir praktično iskustvo sudijskih pomoćnika, kojih trenutno ima oko 2000, zaposlenih u pravosudnom sistemu ove zemlje.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije smatra da je neophodno da Ministarstvo pravde u što kraćem roku formira radnu grupu radi izrade pratećih zakona, u koje će uključiti i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kao strukovno Udruženje.

Verujemo da će Ministarstvo pravde u saradnji sa strukom, uložiti napore kako bi procesi donošenja ustavnih rešenja, ojačali poverenje građana Republike Srbije u pravosudni sistem naše zemlje.

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije
Jelena Gajić

Saopštenje Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom preporuka Venecijanske Komisije

Prilikom davanja mišljenja povodom novih ustavnih rešenja koja su predviđena Nacrtom amandmana na Ustav Republike Srbije, Venecijanska Komisija je dana 25. juna 2018. godine, je između ostalog, iznela i mišljenje povodom Nacrta amandmana VI kojim su predviđeni uslovi za izbor sudija koji prvi put stupaju na tu funkciju. Navedeno je da je sam tekst predmetnog amandmana veoma uopšten i da jedini uslov koji precizira u pogledu prvog izbora je taj da za sudiju može biti isključivo izabrano lice koje je okončalo jedan od vidova zakonom predviđene obuke u instituciji za obuku u pravosuđu, dok su svi ostali uslovi ostavljeni da budu uređeni zakonom.

Imajući u vidu da, prilikom posete Beogradu, Venecijanska Komisija je bila upoznata sa činjenicom da u Republici Srbiji postoji samo jedna institucija za obuku u pravosuđu, Pravosudna akademija, ukazano je na dve osnovne zamerke, i to da je Pravosudna akademija predmetnim amandmanom predviđena kao ustavna kategorija bez garancija nezavisnosti od političkog uticaja, kao i da nije uzeto u obzir praktično iskustvo sudijskih pomoćnika, kojih trenutno ima oko 2000, zaposlenih u pravosudnom sistemu ove zemlje.

Izneto mišljenje Venecijanske Komisije jeste da bi Amandman VI trebalo izmeniti u tom smislu da treba predvideti sve opšte uslove za izbor sudija, a ne samo jedan ili u potpunosti to ostaviti na kasniju razradu zakonima, kao i da naslov Amandmana VI nije u skladu sa tekstom tog Amandmana. Venecijanska komisija još navodi da bi, ukoliko uslovi za izbor budu predviđeni Ustavom, mogu uključiti obaveznu obuku sudija, (što se i danas sprovodi do polaganja pravosudnog ispita, i nakon), ili mogu biti propisani zakonom, što je prihvatljivije. Takođe Venecijanska komisija pozdravlja postojanje Pravosudne akademije, ali kao nacionalne pravosudne institucije, te prvenstveno ukazuje da je potrebno predvideti takve uslove da bude zaštićena od bilo kog političkog uticaja, što trenutno nije slučaj, zbog čega, po mišljenju struke, je veoma rizično uvoditi nove institucije u Ustav.

U dostavljenim izveštajima se između ostalog navodi da je Venecijanska komisija upoznata sa tim da je proces izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, u pogledu javnih konsultacija, započeo „zategnuto“, a iste su jako bitne radi dobijanja optimalnog ishoda u pogledu usklađivanja sa evropskim standardima.

U kontekstu navedenog, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije smatra da je potrebno da Ministrstvo pravde Republike Srbije u što kraćem roku formira radne grupe, čiji će zadatak biti izmena teksta predloženih amandmana, shodno iznetim mišljenjima Venecijanski komisije.

Takođe Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije želi da napomene da je u više navrata Ministarstvu pravde, učešćem na raspravama povodom predmetnog Nacrta amandmana, ukazivalo na iste nedostatke amandmana na koje je ukazala i Venecijanska komisija, i to naročito na činjenicu zanemarivanja ogromnog praktičnog iskustva koje poseduju sudijski i tužilački pomoćnici.

Upravo, shodno navedenom, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije, kao jedan od predstavnika sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije, te kao strukovno udruženje, predlaže Ministarstvu pravde, da bude uključeno u radne grupe koje će se baviti upodobljavanjem amandmana VI iznetim mišljenjima Venecijanske komisije, iz razloga što svojim znanjem i stručnošću može doprineti da budući Amandmani budu uređeni na način koji će uvažiti, kako mišljenje Venecijanske komisije, tako i mišljenje stručne javnosti republike Srbije.

Smatramo da se republika Srbija ne sme „oglušiti“ na dostavljena mišljenja, te da mora uložiti napore kako bi se Amandmani koji su dostavljeni Venecijanskoj komisiji na ocenu upodobili tim istim mišljenjima, te da Ministarstvo pravde Republike Srbije mora uključiti stručnu javnost u celokupni taj postupak, jer Ustav jeste najbitniji pravni akt jedne države.

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije
Jelena Gajić

PREDLOG IZMENA USTAVA SA ASPEKTA UNAPREĐENJA PRAVNOG POLOŽAJA SUDISJKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA REPUBLIKE SRBIJE

Sudijski i tužilački pomoćnici predstavljaju savetnike nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, koji su kompetentni da obavljaju važne i odgovorne zadatke i poslove u ili u vezi sa postupcima pred sudom. Primarno, oni pomažu sudijama i tužiocima u radu, izrađuju nacrte odluka, primaju stranke i preduzimaju druge radnje po nalogu svojih mentora. Posebnim zakonima pomoćnicima su data i veća ovlašćenja u smislu samostalnog postupanja, kao što je exempli causa slučaj sa sudijskim saradnicima, koji mogu uzimati sve izjave i predloge učesnika u postupku raspravljanja zaostavištine, izuzev izjave o odricanju od nasleđa ili tužilačkim saradnicima, koji mogu da preduzimaju dokazne radnje u krivičnom postupku za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 8 godina. U skladu sa tim, može se konstatovati tendencija zakonodavca da sprovođenje pojedinih procesnih radnji delegira sudijskim, odnosno tužilačkim pomoćnicima, što doprinosi ekspeditivnijem postupanju celokupnog pravosudnog sistema.

Fundamentalna razlika između sudijskih i tužilačkih pomoćnika s jedne strane, i sudija i javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, sa druge strane, manifestuje se kroz regulisanje njihovog pravnog položaja. Pravni status sudija i tužilaca je konstitucionalizovan, a položaj pomoćnika je baziran na zakonu i podzakonskim aktima. S obzirom na to da sudijski pomoćnici predstavljaju integralni deo sudske organizacije, a tužilački pomoćnici javnotužilačkog sistema, ustavna načela o vladavini prava i podeli vlasti i jemstva o ljudskim i manjinskim pravima, kao i zakonske odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava primenjuju se i u kontekstu determinisanja položaja i rada pomoćnika.

Izmena Ustava iz 2006. godine predstavlja nesporno najvažniju normativnu aktivnost države, koja treba da doprinese otklanjanju ustanovljenih nedostataka u pogledu odnosa između međunarodnog i unutrašnjeg prava, kataloga ljudskih prava, uređenja državne vlasti, da uvaži i pomiri konfrontirane interese u različitim segmentima, ali i da zadrži vizionarsku perspektivu. Kako je od strane Ministarstva pravde iniciran konsultativni postupak izmene ustavnog okvira u materiji pravosuđa u skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa, u revizijskom duhu u nastavku biće obrazloženi određeni predlozi Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, a sve s ciljem stvaranja konstruktivnog ambijenta za obezbeđenje pune nezavisnosti i delotvornosti u funkcionisanju pravosudnih organa i povećanja kvaliteta, odgovornosti i transparentnosti u radu, sa posebnim osvrtom na status i pravni položaj sudijskih i tužilačkih pomoćnika.

U sudu pored nosilaca sudijske funkcije radi i sudsko osoblje. Među njima izdvajaju se sekretar, sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i volonteri, koji svojim radom doprinose ažurnijem postupanju u predmetima, omogućuju strankama pristup sudu i pružaju im objašnjenja i opšte pouke o modalitetima ostvarivanja prava u postupku. U opis poslova radnog mesta sudijski pomoćnik ubrajaju se asistiranje sudijama u radu, izrada nacrta procesnih i meritornih odluka, analiza sudske prakse i obavljanje drugih poslova u skladu sa Zakonom o uređenju sudova i Sudskim poslovnikom. Osim toga, oni su zakonom autorizovani i da u pojedinim postupcima pred sudom i samostalno preduzimaju radnje, kako bi se postigla što veća efikasnost i rasteretile sudije, što je takođe i jedan od strateških ciljeva reforme pravosuđa. S tim u vezi, sudijski pomoćnici na osnovu čl. 90 Zakona o vanparničnom postupku u postupku raspravljanja zaostavštine mogu bez nadzora ili referisanja sudijama da uzimaju sve izjave volje i predloge učesnika, izuzev izjave o odricanju od nasleđa, zatim na osnovu čl.12. st.3 Zakona o izvršenju i obezbeđenju mogu da preduzimaju sudske radnje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja itd. Pošto je uloga sudijskih pomoćnika veoma značajna i zbog obima samostalnih ovlašćenja trebalo bi ih implementirati i u ustavnu materiju, tako što će se izmeniti čl.142 st.4 Ustava da glasi: „U sudkom postupku učestvuju sudije i sudijski pomoćnici, na način utvrđen zakonom.“

Iako na prvi pogled ambiciozan predlog ustavotvorcu, rezultat je savremene organizacije sudova, nastojanja da se poveća delotvornost postupka i potrebe za racionalnim korišćenjem kvalifikovanog kadra. Kauzalno, to bi vodilo i svrstavanju sudijskih i tužilačkih pomoćnika pod ingerenciju Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ovi državni organi snabdeveni su ovlašćenjima za garantovanje samostalnosti i nezavisnosti sudova, odnosno javnog tužilaštva, i donosioci su ključnih kadrovskih odluka o izboru, napredovanju ili prestanku javnih funkcija sudija ili javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca. Tome prethodi i strateško planiranje i rešavanje problema u funkcionisanju pravosudnog sistema kroz redukovanje opterećenosti u radu sudova i javnih tužilaštava. Da bi kvalitetno i sistematično mogli time da se bave, moraju imati i nadležnost za rešavanje o pravima i obavezama pomoćnika. Sudijski i tužilački saradnici, kao sui generis državni službenici, nalaze se momentalno pod funkcionalnim okriljem ministarstva nadležnog za pravosuđe, koje donosi kadrovski plan, daje saglasnost na akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, saglasnost na raspisivanje javnog konkursa za prijem saradnika na neodređeno vreme i saglasnost za prijem u radni odnos saradnika na određeno vreme, vrši isplatu zarade itd.

Neophodno je da se sudijski i tužilački pomoćnici izuzmu iz opšteg režima državnih službenika i da njihov položaj, zvanja i vrednovanje budu ne samo regulisani u skladu sa posebnim zakonima, već da se odredbe tih posebnih zakona konkretizuju, radi njihove pune primene, što do sada nije bio slučaj. Kroz monitoring i odlučivanje o integraciji pomoćnika u sudove, odnosno javna tužilaštva, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca bi proširili nadležnost i osnažili kapacitet i sveobuhvatnije bi mogli da deluju na planu analiziranja i preduzimanja konkretnih mera za definisanje, a potom i popunjavanje optimalnog broja funkcionera i ustrojavanja njihove ravnomerne zaduženosti predmetima, jer su pomoćnici kategorija kandidata koja se karijerno opredelila za usavršanje u sudovima i javnim tužilaštvima i kao takvi definitivno su i najozbiljniji i najkredibilniji kandidati za izbor na javne funkcije.

Nužno je i isključivanje ustavne mogućnosti da se sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju biraju na probni period u trajanju od tri godine. Ovakav izuzetak od načela stalnosti sudijske funkcije je i u prethodnom periodu naišao na poteškoće u primeni, jer nije blagovremeno donet podzakonski akt o vrednovanju rada sudija, te su sve sudije na trogodišnjem mandatu izabrane na stalnu funkciju bez prethodne evaluacije rada. Međutim, u svakom trenutku Visoki savet sudstva ima mogućnost kontrole i nadzora nad radom sudije koje je prvi put izabran i raspolaže mehanizmima, kao što je npr. postupak za razrešenje, u kom može da isključi iz rada onog sudiju koji nezakonito ili nestručno vrši svoj posao. U tom kontekstu preispitivanje odluke o izboru sudije koje se prvi put bira nema nikakav pozitivan efekat, niti važniji domašaj, te bi čl.146 st. 2 Ustava brisati.

Nadalje, u čl.159 Ustava treba dodati novi stav, koji bi glasio: „Javnog tužioca i zamenika javnog tužioca zamenjuju tužilački pomoćnici, u skladu sa zakonom“. Budući da je od donošenja Zakonika o krivičnom postupku iz 2013. godine izričito omogućeno tužilačkim pomoćnicima da preduzimaju radnje u skraćenom postupku, što je dovelo do delegacije procesnih ovlašćenja sa javnog tužioca i zamenika javnog tužioca i na tužilačkog pomoćnika, a sve iz razloga efikasnosti i rasterećivanja posla nosilaca javnotužilačke funkcije, opravdano je uvesti i tužilačke pomoćnike kao ustavnu kategoriju, ne kao nosioce javnotužilačke funkcije, nego kao lica unutar javnog tužilaštva koja vrši poslove krivičnog gonjenja u skraćenom krivičnom postupku.

Postojeća zakonska rešenja, u pogledu sudijskih i tužilačkih pomoćnika, u potpunosti opravdavaju uvođenje pomoćnika kao ustavne kategorije u pravosudni sistem Republike Srbije, iz razloga što predstavljaju emanaciju jednog od strateških ciljeva reforme pravosuđa, a koji podrazumeva postizanje što većeg stepena efikasnosti.

Veliku rezervu oko pojedinih predloga za izmenu ustavnog okvira, koji se odnose na uvođenje posebne institucije za obuku (Pravosudne akademije) u novi Ustav izrazilo je pre svih Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, kao i o bilo kakvoj diskusiji na temu o Pravosudnoj akademiji u kontekstu ustavnih promena u pravosuđu. Ovo jer, je Pravosudna akademija je javna ustanova za stručno usavršavanje sudija, tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, na čije se unutrašnje uređenje i poslove primenjuje Zakon o javnim službama , te je po samoj svojoj definiciji deo izvršne vlasti. Kada je reč o organima Pravosudne akademije, Upravni odbor čine tri člana koje imenuje Vlada, od kojih je jedan državni sekretar u ministarstvu nadležnom za pravosuđe zadužen za stručno usavršavanje zaposlenih u pravosuđu, a jedan iz reda zaposlenih u Pravosudnoj Akademiji, četiri člana imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija i dva Državno veće tužilaca iz reda tužilaca , i direktora Pravosudne akademije i 15. članova Programskog saveta bira i razrešava Upravni odbor . Zbog ovakvog mešovitog, heterogenog sastava sa izraženim uticajem predstavnika izvršne vlasti, evidentno je da Pravosudna akademija nema autonomni institucionalni kapacitet, već je vode i njome upravljaju Vlada i ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa. Samim tim, ona je ne samo po zakonskoj definiciji, nego i zbog načina ustrojenja, imenovanja i sastava organa upravljanja integralni i neodvojivi deo izvršne vlasti. Pravosudna akademija nema ulogu u stupanju na pravosudne funkcije, s obzirom na to da su sve kompetencije u vezi sa stupanjem na sudijsku ili javnotužilačku funkciju Ustavom i zakonima povereni Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Nisu predviđeni isti uslovi za kandidate koji konkurišu na oglasu za prvi izbor na pravosudne funkcije, već praktično postoji dualni sistem, jedan za svršene polaznike početne obuke na Pravosudnoj akademiji, koji ne polažu test provere stručnosti i osposobljenosti, i drugi za sve ostale prijavljene, koji su dužni da polažu pismeni test da bi se kvalifikovali za narednu fazu postupka – obavljanje razgovora sa kandidatima. Nasuprot ovakvom preferencijalnom položaja svršenih polaznika Pravosudne akademije sudijski i tužilački pomoćnici nisu njihovi oponenti, već konkurenti u postupku izbora za sudije i zamenike javnih tužilaca.

Sa druge strane, došlo je do raznoraznih spornih situacija i to ne samo sa pravosuđem u celini, nego i za svršene polaznike početne obuke na Pravosudnoj akademiji, koji su prekinuli svoje radne odnose na neodređeno vreme u sudovima ili javnim tužilaštvima i zasnovali radne odnose na određeno vreme u Pravosudnoj akademiji, a po okončanju obuke većina njih nije uspela da uđe u pravosudni sistem. Takođe, prilikom njenog donošenja nije uzet u obzir broj sudijskih i tužilačkih pomoćnika, vrsta poslova koji oni obavljaju, niti su njihova uloga i budućnost bili predmet analize. Otvaralo bi se i pitanje domašaja završene početne obuke na Pravosudnoj akademiji u postupku izbora na funkciju, načina rangiranja kandidata i njene ocene od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u slučaju da je ta obuka kredibilna i sveobuhvatna, što zasigurno za sada nije.

Ipak moramo napomenuti, da integracija svršenih polaznika Pravosudne Akademije u pravosudni sistem RS, je po mišljenju USTP, sprovedena na taj način što su svršeni polaznici PA, koji nisu izabrani na pravosudnu funkciju, sporazumom između PA i sudova i tužilaštava, raspoređeni na rad u istim organima na poslovima sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Sa druge strane ukazujemo na potrebu rešavanja pitanja 1600 sudijskih pomoćnika koji u pravosudnom sistemu RS rade više od 10 godina nakon položenog pravosudnog ispita, koji su više puta dokazali da su u potpunosti obučeni da stupe na pravosudne funkcije.

Stoga, trebalo bi predvideti jezgrovit plan mera za revidiranje i modifikaciju sastava, odgovornosti i nadležnosti Pravosudne akademije i statusa njenih korisnika, uz uvažavanje svih kategorija koji su deo pravne tradicije srpskog pravosudnog sistema, kao što su sudijski i tužilački pomoćnici i njihovih stečenih prava. Sačinjavanjem posebne platforme o rešavanju statusa zainteresovanih učesnika uz uvažavanje i vrednovanje drugogodišnjeg radnog iskustva saradnika i redefinisanje statusa Pravosudne akademije, tako da postane nezavisna uz eliminisanje delovanja predstavnika političkih struktura, moguće je obezbediti jednaki pristup izbornim funkcijama. Analogno tome, Pravosudna akademija u Republici Srbiji može postati respektabilna institucija, koja će sprovoditi obuke i izdavati sertifikate o završenim obukama relevantne za predlaganje kandidata za izbor funkcionera, ali samo uz ustanovljavanje prelaznog perioda ne kraćeg od pet godina, koji je krajnje nužan za konsolidaciju njene delatnosti.

Nesporno je da je u domenu pravosudnog sistema neophodna ustavna reforma. U toj velikoj borbi iz stručne, javne i političke diskusije ne treba izostaviti sudijske i tužilačke pomoćnike, koji su infiltrirani u sudsku, odnosno javnotužilačku organizaciju. Marginalizovanje njihovih rezultata odvelo je pravosuđe Republike Srbije u ćorsokak i produžilo njegovo kadrovsko osnaživanje u proteklom periodu. Kompetentni, perspektivni, talentovani i nezavisni ljudi koji će donositi kvalitetne odluke, argumentovano zastupati javnu optužbu i uspostaviti proaktivnu i jasnu komunikaciju sa učesnicima u postupku i građanima od prioritetne važnosti su za uspostavljanje stabilnog i delotvornog pravosudnog sistema. Samo rešenja koja odgovaraju postojećoj pravnoj stvarnosti uz poštovanje prava sudijskih i tužilačkih pomoćnika, mogu dovesti do studiozne izmene ustavnog okvira, koji će predstavljati bazu za unapređenje pravosudnog sistema u Republici Srbiji.

Imajući u vidu tekst člana 1. i člana 2. Ustavnog zakona za sprovođenje amandmana I do XXIX na Ustav republike Srbije, potrebno je izmeniti navedene zakone tako što će se formirati radne grupe sa zadatkom da se predvide vrste obuka za sticanje uverenja o stručnosti i osposobljenosti kandidata, kao i uslova i kritetijuma za prijem kandidata.

Republike Srbije u roku od 90 dana od stupanja na snagu Amandmana I do XXIX na Ustav Republike Srbije. Zakon o pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS” br. 104/09, 32/14 – US i 106/15)uskladiće se sa Amandmanima I do XXIX na Ustav Republike Srbije u roku od 90 dana od stupanja na snagu Amandmana I do XXIX na Ustav Republike Srbijetako da vidovi obuke zavise od dužine radnog iskustva i poslova pravne struke koje je korisnik obuke obavljao.)

Takođe potrebno je izmeniti Zakon o pravosudnoj akademiji u pogledu sastava Komisije za prijemni ispit za upis na Pravosudnu akademiju, kao i za završni ispit.

Prihvatanjem predloga i implementiranjem istih u izmene Ustava uzelo bi se u obzir i merljivo bi se utvrdio značaj praktičnog iskustva koje poseduju sudijski i tužilački pomoćnici. Bliže određivanje njihovog pravog statusa u pogledu prava i dužnosti, te vrste poslova koje obavljaju, uredilo bi se kasnijim zakonskim i podzakonskim aktima.

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika
Jelena Gajić

Predlog ministarstvu pravde RS - USTP-a

SAOPŠTENJE USTP-a

Povodom ubistva advokata Dragoslava Ognjanovića, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, izražava duboko saučešće porodici Ognjanović.

Istovremeno izražava zabrinutost zbog napada na kolege advokate, te apeluje na nadležne državne institucije da preduzmu sve mere u pronalaženju učinioca ovakvih zločina.

Takođe, USTP pruža podršku advokatskoj profesiji u nastojanjima da obezbedi sigurno i mirno obavljanje svojih obaveza.

USTP očekuje formiranje komisije za rešavanje statusa 2000 pomoćnika

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, pozdravlja napore DVT da reši pitanje 120 svršenih polaznika Pravosudne akademije, odnosno kako je navedeno u saopštenju AKPA od 11.7.2018. godine, integriše svršene polaznike PA u pravosudni sistem Republike Srbije.

Međutim, ono što ostaje nejasno u postupanju DVT, ukoliko su navodi u saopštenju precizni, s obzirom da zapisnik sa sednice još uvek nije dostupan, je činjenica da u pravosudnom sistemu Republike Srbije trenutno postoji oko 280 tužilačkih pomoćnika koji više od 3 godine čekaju da budu izabrani na funkciju zamenika javnog tužioca. Do sada, na prethodnim izborima za nosioce pravosudnih funkcija, DVT je imao u vidu tužilačke pomoćnike koji rade duži niz godina, oko 10 godina nakon položenog pravosudnog ispita, bez kojih rad u tužilaštvima ne bi bio tako efikasan, naročito imajući u vidu da su tužilački pomoćnici zaduženi predmetima lično, iz čega proizlazi zaključak da su u potpunosti obučeni da zastupaju interese javne tužbe.

Integracija svršenih polaznika PA u pravosudni sistem RS, je po mišljenju USTP, sprovedena na taj način što su svršeni polaznici PA, a koji nisu izabrani na pravosudnu funkciju, sporazumom između PA i sudova i tužilaštava raspoređeni na rad u istim organima na poslovima sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Iz tog razloga, nije potrebno vršiti dodatnu integraciju.

USTP sa druge strane ukazuje na potrebu rešavanja pitanja 1600 sudijskih pomoćnika koji u pravosudnom sistemu RS rade više od 10 godina nakon položenog pravosudnog ispita, koji su više puta dokazali da su u potpunosti obučeni da stupe na pravosudne funkcije.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika očekuje da će DVT na isti način voditi računa i o tužilačkim pomoćnicima, kao i o svršenim polaznicima PA, da će zajedno sa VSS, Ministarstvom pravde i Ministarstvom finansija, formirati komisije po predlogu AKPA, kao i da će predstavnici USTP biti inkorporirani u iste.

Smatramo da bi DVT trebalo da uzme u obzir stavove svih zainteresovanih strana u cilju rešavanja celokupne situacije u pravosuđu RS kojom su pogođeni sudijski i tužilački pomoćnici kojih ima u znatno većem broju od svršenih polaznika Pravosudne akademije, jer jednostrano rešavanje problema, pravosudni sistem ne može učiniti prosperitetnim i efikasnim.

Predsednik UO USTP
Jelena Dunjić

SAOPŠTENJE POVODOM IZBORA NA SUDIJSKU FUNKCIJU

Visoki savet sudstva je dana 03.07.2018. godine objavio rezultate ispita koje su polagali kandidati za izbor na sudijsku funkciju koji se prvi put biraju.

Ovom prilikom USTP pozdravlja ozbiljnost i stručnost članova Visokog saveta sudstva, prilikom sačinjavanja ispitnih pitanja testa i zadataka, a posebno organizaciju ispita, koji je obavljen na najvišem nivou odgovornosti kakva i dolikuje budućim sudijama. Test je napravljen po važećim propisima kojima se utvrđuju kriterijumi i merila za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata koji se prvi put bira za sudiju.

Prema zvaničnim rezultatima ispit je polagalo 719 kandidata za Osnovne sudove i 353 kandidata za Prekršajne sudove u Republici Srbiji.

U skladu sa čl. 3 Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira ( “ Sl. Glasnik RS” 7/2018) stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije, a osposobljenost, veštine koje omogućavaju efikasnu primenu pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. Merila za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira predstavlja ocena ostvarena na ispitu.

USTP je analizom objavljenih rezultata utvrdilo da od ukupnog broja kandidata koji su polagali ispit, oko 90 % je položilo ispit sa najvišom ocenom. Kvalitet, predanost i dugogodišnja praksa sudijskih pomoćnika je pokazatelj velikog broja najviših ocena i pored činjenice da su test i zadatak bili izuzetno zahtevni. Tokom dugogodišnjeg radnog staža u osnovnim, drugostepenim i revizijskom sudu, sudijski pomoćnici stekli su neprocenjivo znanje i iskustvo koje je glorifikovano na ispitu na kome su kandidati pokazali maksimalnu osposobljenost za obavljanje sudijske funkcije. U situaciji kada su sudijski pomoćnici sa dugogodšnjim stažom, nakon položenog pravosudnog ispita, ponovo morali da dokažu svoje znanje i umeće, oni su opravdali poverenje koje im je ukazano obavljanjem poslova u svim pa i najvišim sudskim instancama, imajući u vidu da veliki deo posla, sa čime se slažu i sudije, upravo obavljaju sudijski pomoćnici. Izlaskom na “sudijski ispit” nakon toliko godina rada u struci, kandidati su pokazali odlučnost i spremnost za obavljanje poslova sudije.

Imajući u vidu rezultate ispita, sudijski pomoćnici su se istakli kao apsolutno stručni i osposobljeni kandidati za izbor na sudijsku funkciju, a njihov predan dugogodišnji rad je potvrđen najvišim ocenama na testu.

Predsednik UO USTP
Jelena Dunjić

SAOPŠTENJE POVODOM PREPORUKA VENECIJANSKE KOMISIJE

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije pozdravlja napore struke i odlučnost Ministarstva pravde da se usaglasi mišljenje Venecijanske komisije, koja su data povodom novih ustavnih rešenja, predviđena Nacrtom amandmana na Ustav Republike Srbije.

Jedan od predloženih amandmana u pogledu kog je Venecijanska komisija iznela zamerke jeste amandman VI kojim su predviđeni uslovi za izbor sudija koji prvi put stupaju na tu funkciju. Navedeno je da je sam tekst predmetnog amandmana veoma uopšten i da je jedini uslov koji precizira u pogledu prvog izbora taj da za sudiju može biti isključivo izabrano lice koje je okončalo jedan od vidova zakonom predviđene obuke u instituciji za obuku u pravosuđu, dok su svi ostali uslovi ostavljeni da budu uređeni zakonom, te da isto mora biti izmenjeno.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije smatra da je neophodno da Ministarstvo pravde u što kraćem roku formira radnu grupu radi usaglašavanja mišljenja Venecijanske komisije i predloženih Amandmana, kao i da nakon toga oformi i radne grupe za izradu pratećih zakona, u koje će uključiti i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kao strukovno Udruženje.

Verujemo da će Ministarstvo pravde u saradnji sa strukom, uložiti napore kako bi se Amandmani na Ustav RS, upodobili sa mišljenjem Venecijanske komisije, u što kraćem roku, na koji način bi se ojačalo poverenje građana Republike Srbije u pravosudni sistem naše zemlje.

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika
Jelena Gajić

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Dana 11.05.2018. godine predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i zamenik predsednika upravnog odbora Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije sastali su se sa izaslanicima Venecijanske komisije u Beogradu, a povodom usglašenog teksta nacrta izmena Ustava u oblasti pravosuđa koji je prosleđen Venecijanskoj komisiji.

Predstavnici Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije ukazali su izaslanicima Venecijanske komisije na aktuelne probleme koji se tiči netransparentnosti prilikom izbora sudijskih i tužilačkih pomoćnika, na mesto sudija i zamenika javnih tužioca, koji predviđenim izmenama Ustava nisu rešeni, već naprotiv je znatno ojačan uticaj izvršne vlasti na prvi izbor za pravosudne funkcije.

Izaslanicima Venecijanske komisije je upravo i ukazano da inicijalni tekst nacrta izmena Ustava u oblasti pravosuđa nije izmenjen, te da je zadržano rešenje po kom je conditio sine qua non, za izbor na sudijsku i javnotužilačku funkciju, završetak jednog od vidova zakonom predviđene obuke u instituciji za obuku u pravosuđu, a da je baš na taj način institucionalizovan uticaj izvršne vlasti na buduće izbore za nosioce pravosudnih funkcija.

Takođe je izaslanicima Venecijanske komisije navedeno da je usaglašenim tekstom nacrta izmena Ustava u oblasti pravosuđa izričito predviđena institucija sudijskih i tužilački pomoćnika, te u skladu sa tim sudijski pomoćnici učestvuju u suđenjima, u skladu sa zakonom, a tužilački pomoćnici mogu obavljati zakonom predviđene radnje iz nadležnosti javnog tužioca. Navedenim rešenjem nije u bilo kom smislu inkorporiran predlog Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, već će postojeća zakonska rešenja dobiti ustavni okviri doprineće tome da sam Ustav bude preopširan.

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika i zamenik predsednika upravnog odbora Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije izaslanicima Venecijanske komisije su predočili da su sudijski i tužilački pomoćnici deo pravosudnog sistema republike Srbije i da je njihov rad od krucijalne važnosti za uspešno funkcionisanje sudova i javnih tužilaštava i da upravo zbog svoje stručnosti, osposobljenosti, kao i dugogodišnjeg obavljanja poslova pomoćnika imaju za cilj da budu izabrani na bilo sudijsku bilo javnotužilačku funkciju, a ne, barem u većini, da ostanu karijarni saradnici, što im je, prema rešenjima navedenim u nacrtu usaglašenog teksta nacrta izmena Ustava u oblasti pravosuđa, jedino zagarantovano.

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika i zamenik predsednika upravnog odbora Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije su naveli izaslanicima Venecijanske komisije da se Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije upravo zbog svega navedenog protivi usglašenom tekstu nacrta izmena Ustava u oblasti pravosuđa, koji je prosleđen Venecijanskoj komisiji, te da će Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije svojim budućim delovanjem nastojati da zaštiti položaj sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kao i svih drugih kandidata prilikom izbora na pravosudne funkcije zallažući se za jasne, objektiven i konzistentne uslove za izbor na pravosudne funkcije.

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije
Jelena Gajić

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom objavljenog usaglašenog teksta nacrta izmena Ustava u oblasti pravosuđa, koji je prosleđen Venecijanskoj komisiji na razmatranje, ukazuje da je ova verzija Radnog teksta izmena Ustava neprihvatljiva i da su u njoj samo prividno uzeti u obzir pojedini predlozi kako ovog Udruženja, tako i drugih strukovnih udruženja i relevatnih nevladinih organizacija.

Kada je reč o uslovima za prvi izbor na sudijsku i javnotužilačku funkciju, inicijalni tekst nije izmenjen, s obzirom na to da je i dalje zadržano rešenje po kom je ultimativni uslov završetak jednog od vidova zakonom predviđene obuke u instituciji za obuku u pravosuđu. Evidentno je da je ova odredba potpuno neprecizna i da se njome krše osnovni principi ustavnosti, prvenstveno hijerarhijski odnos između pravnih akata, jer pitanje koje se uređuje Ustavom mora biti jasno izdiferencirano i utemeljeno, a u konkretnom slučaju samo se naslućuje da postoji više obuka za prvi izbor, a potpuno je nepoznato o kakvim se obukama radi. Ovakvo paušalno rešenje otvara siguran put za konstitucionalizaciju početne obuke na Pravosudnoj akademiji s jedne strane, a sa druge strane, vodi pravnoj nesigurnosti i otvara jaz za diskriminaciju i favorizovanje grupa ili lica zbog predviđenih nepoznatih više vidova obuke bez ikakvih garancija za fer učestovovanje u postupku izbora za pojedinačne kategorije kandidata.

Sudijski i tužilački pomoćnici su izričito predviđeni u novom usaglašenom tekstu nacrta izmena Ustava, u skladu sa kojim sudijski pomoćnici učestvuju u suđenju u skladu sa zakonom, a tužilački pomoćnici mogu obavljati pojedine zakonom predviđene radnje iz nadležnosti javnog tužioca. Međutim, ovde nije reč o inkorporaciji predloga Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, niti o posebnoj verifikaciji značaja i važnosti položaja pomoćnika u pravosuđu, nego o pukom nastojanju da se već postojeća zakonska rešenja podignu u rang ustavne norme. Time se, osim preopširnosti Ustava ne postiže bilo kakva efikasna svrha. Nesporno je da su sudijski i tužilački pomoćnici deo pravosudnog sistema i da je njihov rad od krucijalne važnosti za uspešno funkcionisanje sudova i javnih tužilaštava, ali upravo zbog svoje stručnosti i osposobljenosti sudijski i tužilački pomoćnici imaju za cilj da budu izabrani na sudijsku ili javnotužilačku funkciju, a ne, barem u većini, da ostanu karijerni saradnici, što im je, prema novom nacrtu, jedino zagarantovano. Ovakva „zamena teza“ je apsolutno neprihvatljiva.

Udruženje se protivi i uključivanju istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština u sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, jer se time u znatnoj meri povređuju principi nezavisnosti sudova, odnosno samostalnosti javnog tužilaštva. Uprkos nastojanju radne grupe da definiše pojam „istaknutog pravnika“, taj termin je nejasan, netransparentan i neodrživ u savremenom demokratskom sistemu zasnovanom na principima podele vlasti i vladavine prava.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije se iz navedenih razloga kategorički protivi novom Nacrtu amandmana na Ustav Republike Srbije i nastojaće da kroz dalju detaljnu elaboraciju zaštiti položaj sudijskih i tužilačkih pomoćnika kao i svih drugih kandidata prilikom izbora na sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju zalažući se za jasne, objektivne i konzistentne uslove za izbor.

U Beogradu, 15.04.2018. godine

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije
Jelena Gajić

Saopštenje Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom izbora zamenika tužilaca 22.03.2018. godine

Uzimajući u obzir prošlonedeljno glasanje Narodne skupštine RS za prvi izbor zamenika javnog tužioca u javnim tužilaštvima na teritoriji Republike Srbije, važno je osvrnuti se na određene zahteve koje Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije zastupa od osnivanja, gde je između ostalog, jedan od naših ciljeva borba za nezavisnostt i samostalnost sudske vlasti, kao i samostalnost javnotužilačke funkcije.

Nužnost gore pomenutih načela nije potrebno posebno naglašavati ili opravdavati u krugovima pravnika. Međutim, ne ulazeći ni u konkretne propise pojedinih država, kao ni u propise naše zemlje, želimo naglasiti nužnost nezavinsoti koja mora pratiti sudije, te samostalnost, koja sa druge strane, mora pratiti javne tužioce i njihove zamenike.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika je stava da nezavisnost i samostalnost mora doći do izražaja ne samo u načinu rada i donošenju odluka, nego naročito i u izboru ovih lica na javne funkcije. Naime, kako se Ustavi slobodnih demokratskih država bez izuzetka izjašnjavaju za transparentan izbor sudija, odnosno javnih tužilaca, pitanje koje postavljamo jeste, kako se dogodilo da u zemlji koja se formalno zalaže za nezavinost sudija i samostalnot javnih tužilaca zakonodavna vlast, koristeći svoju nadležnost prilikom izbora zamenika javnog tužioca, suprotno Ustavnim i zakonskim načelima ne izglasa dva predložena kandidata od strane Državnog veća tužilaca, bez ikakvog obrazloženja svojih odluka. Ovim se uočava da su načela kojima je zagarantovana nezavinost i samostanost očigledno samo ustavna garancija, koja nije uočljiva u ponašanju zakonodavne vlasti prema sudskoj u praksi. Kako je pretpostavka da je Državno veće tužilaca, koje je obavljalo razgovor sa kandidatima vlasno da donosi odluku o tome koji kandidati imaju najbolja svojstva i sposobnost za obavljanje poziva, postavlja se pitanje kako je Narodna skupština bez obrazloženja utvrdila suprotno.

Kako Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika smatra da načelo samostalnosti nije samo zahtev Ustava demokratskih država, već je i osnovno načelo Evropske konvencije, pozivamo poslanike u Narodnoj skupštini, kao predstavnike građana naše zemlje, da, u skladu sa ovlašćenjima koje imaju, daju obrazloženje za svoje odluke.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije

KLJUČNI STAVOVI O RADNOM TEKSTU AMANDMANA NA USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Kao prilog raspravi o Radnom tekstu amandmana na Ustav Republike Srbije (u daljem tekstu: Radni tekst) Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije organizovali su 20. februara 2018. godine Javno slušanje profesora1 , u kome je uzelo učešće petnaest eminentnih stručnjaka iz oblasti ustavnog prava, teorije države i prava i sudsko-organizacionog prava. Reč je o prof. dr Ratku Markoviću, prof. dr Ireni Pejić, prof. dr Darku Simoviću, prof. dr Oliveri Vučić, prof. dr Draganu Stojanoviću, prof. dr Marijani Pajvančić, prof. dr Jasminki Hasanbegović, dr Bosi Nenadić, prof. dr Tanasiju Marinkoviću, prof. dr Vesni Rakić-Vodinelić, prof. dr Radmili Vasić, prof. dr Zoranu Ivoševiću, prof. dr Marku Stankoviću, prof. dr Violeti Beširević, akademiku prof. dr Kosti Čavoškom. To su osobe različitih životnih dobi, vrsta školovanja i političke orijentacije, kojima je svima zajednički imenitelj – pravna struka. U pogledu stručnih zaključaka svi oni su saglasni da zbog brojnih manjkavosti treba povući predloženi Radni tekst i pristupiti izradi sasvim novog teksta, uz poštovanje ustavne procedure...

Celokupan tekst možete procitati ovde

KLJUČNI STAVOVI O RADNOM TEKSTU AMANDMANA NA USTAV REPUBLIKE SRBIJE

SAOPŠTENJE

Svesni značaja izmena ustavnih odredaba o uređenju pravosuđa, odazvali smo se pozivu Ministarstva pravde i uzeli učešće u tzv. konsultativnom procesu o promeni Ustava Srbije započetom sredinom 2017. godine. U ovom procesu je od samog početka zanemarena tema o kojoj je debata trebalo da se vodi, a to je uspostavljanje nezavisnosti pravosuđa. Proces nije imao karakter javne rasprave i nije omogućavao stvarne konsultacije - nije postojao tekst o kom bi se raspravljalo, u njega nisu bili uključeni pravosudni organi i profesura, a razgovor se odvijao tako što su predstavnici Ministarstva pravde otvoreno omalovažavali pojedine učesnike, a posebno sudije i tužioce. Suočeni sa takvim okolnostima, 30.11.2017. prekinuli smo dalje učešće u konsultativnom procesu i o razlozima detaljno obavestili Ministarstvo pravde, domaću i međunarodnu javnost...

Celokupan tekst možete procitati ovde

Otvoreno pismo

SAOPŠTENJE

Povodom postupanja Ministarstva pravde kojim je selektivno objavilo komentare na Radni tekst izmene Ustava, a budući da nije odgovorilo ni na zahteve Društva sudija,

Društvo sudija Srbije izdaje sledeće

Iako Ministarstvo pravde insistira na tome da je njegov rad transparentan i inkluzivan, već običnim pregledom stranice "Javne rasprave" na kojoj je Ministarstvo pravde navodno objavilo komentare na Radni tekst izmene Ustava zaključuje se sledeće:

Objavljeni komentari su kompresovani (zipovani) u dva foldera različitog obima (u prvom folderu je 14 komentara, ali se ne može razaznati ni ko ih je dostavio, niti kako glase njihovi naslovi; u drugom folderu su 3 komentara čiji su naslovi bili čitljivi 11. marta, ali se 12. marta taj folder ne može ni otvoriti).
Prilikom otvaranja zipovanih foldera ne može se razaznati o kojim se komentarima radi, niti ko je njihov autor, pošto se prikazuju nečitljivi znaci umesto naslova.
Samo izuzetno strpljiv čitalac, i to samo ukoliko otvara svaki od 14 dokumenata pojedinačno, može da pokuša da razume ko je sve dostavio komentare.
Iako su objavljeni, sa komentara Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (za razliku od drugih komentara koji imaju logo ili zaglavlje onog ko je komentar sačinio) uklonjeno je zaglavlje, pa prosečnom čitaocu nije jasno čiji su to komentari, već je prinuđen da pretpostavlja iz sadržine dokumenta ko je njegov autor.
Među objavljenim komentarima nema komentara: Društva sudija Srbije od 08. marta 2018, niti Udruženja tužilaca, Beogradskog centra za ljudska prava, CEPRIS-a, YUCOM-a, Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika i Asocijacije sudijskih pomoćnika, između ostalih.

Stoga Društvo sudija Srbije:

Ukazuje Ministarstvu pravde da je dužno da obezbedi, i to u svakoj fazi, transparentnost procesa javne rasprave koju je samo otvorilo.

Poziva Ministarstvo pravde da postupi korektno i objavi sve komentare, na podjednak način za sve koji su ih dostavili, tako da svi komentari budu na jednom mestu, lako dostupni, sistematično predstavljeni (na primer, po azbučnom redu subjekata koji su ih dostavili) i označeni tako da svaki komentar može biti uočen lako i brzo i prikazan u integralnoj verziji.

Obaveštava javnost da je Društvo sudija:

- dostavilo Ministarstvu pravde i ključne stavove profesora sa Javnog slušanja od 20. februara 2018. godine, naglasivši da Ključni stavovi profesora čine sastavni deo Komentara koje je Društvo sudija sačinilo

- pozvalo Ministarstvo pravde da:

povuče Radni tekst amandmana, što su učinile i sve najviše pravosudne institucije, profesori i strukovna udruženja sudija i tužilaca i udruženja koja se bave ljudskim pravima,
ponovo razmotri Pravnu analizu od 2014. godine koju je sačinila Radna grupa Komisije za reformu pravosuđa, sa kojom se suštinski saglasilo celo pravosuđe,
razmotri prispele komentare svih relevantnih subjekata, između ostalih Vrhovnog kasacionog suda i svih ostalih sudova, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, profesure i advokature, strukovnih udruženja sudija i tužilaca i udruženja koja se bave zaštitom ljudskih prava i pravosuđem, imajući u vidu da manjim izmenama nije moguće izbeći urušavanje dostignutog nivoa nezavisnosti sudstva,
izradi nov radni tekst amandmana i stavi ga u raspravu istovremeno sa radnim tekstom Ustavnog zakona, bez koga je nemoguće sagledati pravi domašaj predloženih izmena.

Screenshots Ministarstva pravde 11/03/2018 u 14 časova neizmenjen i 12/03/2018 u 16 časova.

PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE, PREDSEDNICIMA POSLANIČKIH GRUPA, PREDSEDNICIMA ODBORA

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije ne slaže se sa ocenom Alumni kluba Pravosudne akademije, da je predlog kandidata za prvi izbor za zamenike javnih tužilaca, o kome će Narodna skupština odlučivati tokom redovnog zasedanja, protivustavan i protivzakonit, niti sa pozivom poslanicima Narodne skupštine da ne glasaju za kandidate za zamenike javnih tužilaca predložene od strane Državnog veća tužilaca. Pre svega, nalazimo da su takve tvrdnje neosnovane i da bi blokada izbora izvesno predstavljala smetnju za normalno funkcionisanje javnotužilačke organizacije, što bi pre svega štetilo interesima građana Republike Srbije.

Navedeni predlog insinuira nepravilnosti u radu Državnog veća tužilaca i njegovih članova, kako izbornih, tako i onih po funkciji, uključujući Ministra pravde u Vladi Republike Srbije, Republičkog javnog tužioca i Predsednika nadležnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, pri čemu je predmetnom predlogu prethodilo više medijskih istupa predstavnika Alumni kluba. U pomenutim nastupima, između ostalog, iznete su tvrdnje da je Veće fingiralo proceduru, te da postoje tajni spiskovi kandidata sačinjeni u nepoznatom krugu ljudi po nepoznatim kriterijumima. Ukoliko zaista postoje dokazi koji inkriminišu članove Državnog veća tužilaca, Udruženje nalazi da se isti moraju odmah dostaviti nadležnim državnim organima, umesto Predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije.

Napominjemo da je konkurs sproveden primenom Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju zamenika javnog tužioca, a koji pravilnik je prepoznat u polugodišnjim izveštajima EK o pregledu stanja u poglavljima 23 i 24 u 2017. godini kao iskorak ka cilju stvaranja transparentnog sistema za imenovanje zamenika javnih tužilaca i povećanju objektivnosti, transparentnosti i predvidljivosti u karijernom napredovanju.

Stručnost podrazumeva teorijsko i praktično znanje potrebno za obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, a osposobljenost veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravnih znanja u rešavanju javnotužilačkih predmeta. Najviši stepen znanja i veština su predloženi kandidati dokazali polaganjem pisanog testa kroz dobijene maksimalne ocene. Taj pisani test, kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj Akademiji, nisu polagali ravnopravno sa navedenim i svim ostalim kandidatima. Njihova stručnost i osposobljenost se pretpostavljala na osnovu ocene dobijene na završnom ispitu na Pravosudnoj akademiji, pri čemu je završni ispit činila simulacija suđenja, a na kojoj simulaciji su u najvećem broju i dobili najvišu ocenu.

Pitanje za javnost je kako najviša ocena na simulaciji bilo kakvog suđenja može da se uporedi sa radom tužilačkih pomoćnika koji svakodnevno, obavljajući svoj posao, aktivno učestvuju u realnim suđenjima i donose odluke u krivičnim predmetima?

Prilikom odlučivanja, imajte u vidu, da Vas da ne glasate za izbor zamenika javnih tužilaca, poziva udruženje, čiji su članovi u postupku predlaganja bili povlašćeni i koji jedini nisu morali da svoju stručnost i osposobljenost za obavljanje javnotužilačke funkcije testiraju pred Državnim većem tužilaca, dok su svi drugi kandidati o kojima ćete se izjasniti polagali ispit pred Državnim većem tužilaca, koji je obuhvatao kako poznavanje propisa, tako i praktičnu primenu istih u izradi optužnog akta, kao osnove javnotužilačkog posla, te da su ti kandidati dobili najviše ocene stručnosti i osposobljenosti.

Obaveštavamo Vas da je Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom teksta objavljenog na portalu „Novi magazin“ dana 06.03.2018. godine preuzetog od Agecije “Beta” pod naslovom „Poziv poslanicima Skupštine Srbije da ne glasaju za kandidate Državnog veća tužilaca“,u kojem tekstu se iznose isključivo stavovi Alumni kluba, što se iz samog teksta jasno vidi, uputilo demant u skladu sa Zakonom o javnom informisanju sledeće sadržine :

„Apsolutno je netačno da Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika stoji iza teksta pod navedenim naslovom u kom se, između ostalog, navodi da pozivamo Skupštinu Srbije da ne učestvuje u izboru kandidata za zamenike javnih tužilaca po predlogu Državnog veća tužilaca, zbog netransparentnog postupanja tog državnog organa pri izboru kandidata, pa je navođenje, pored logoa Alumni kluba Pravosudne akademije postavio i logo Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije neosnovan i nedopustiv, jer nasuprot Alumni klubu Pravosudne Akademije, Udruženje smatra da je izbor na funkcije zamenika javnih tužilaca od strane Državnog veća tužilaca sproveden na zakonom propisan način. Navodimo da je po jedan predstavnik Alumni kluba i Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, suprotno navodima iz objavljenog članka, prisustvovao sednici kojom su predlagani kadnidati za izbor na pravosudne funkcije, te da je ovakav potez, očigledno urušavanje ugleda institucija kao što je Državno veće tužilaca".

Sapstenje USTP-a.pdf

S poštovanjem,
Jelena Gajić
Predsednik USTP-a

Zahtev Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije

Povodom teksta na portalu „Novi magazin“ objavljenog dana 06.03.2018. godine preuzetog od Agecije “Beta” pod naslovom „Poziv poslanicima Skupštine Srbije da ne glasaju za kandidate Državnog veća tužilaca“, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije upućuje demant u skladu sa Zakonom o javnom informisanju sledeće sadržine:

Stoga, kako je pored logoa Kluba objavljen i Logo Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, apelujemo na njegovo uklanjanje iz razloga što Udruženje ni svojim stavovima ni argumentima neće stajati iza nečega što se, blago rečeno, naziva urušavanje institucija“.

Molimo da u skladu sa navedenim objavite demant na vašem portalu u skladu sa Zakonom o javnom informisanju.

Demant.pdf

S poštovanjem,
Jelena Gajić
Predsednik USTP-a

Konferenciju za medije
„IMA GOVORA O POVLAČENJU AMANDMANA“

Povodom javne rasprave o predloženom Radnom tekstu Nacrta Amandmana Ministarstva pravde na Ustav RS iz 2006. godine, nakon održavanja četiri okrugla stola i proteka roka za predaju pisanih predloga, Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Centar za pravosudna istraživanja – CEPRIS, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, Asocijacija pravosudnih savetnika Srbije, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Beogradski centar za ljudska prava organizuju

Konferenciju za medije
„IMA GOVORA O POVLAČENJU AMANDMANA“
u petak 9. marta 2018. godine u 10:30 časova
Press centar Udruženja novinara Srbije
Knez Mihajlova 6/3, Beograd

Na zakazanoj konferenciji biće predstavljeno OTVORENO PISMO strukovnih udruženja i organizacija građanskog društva koje se bave vladavinom prava i ljudskim pravima upućeno Narodnoj Skupštini, Vladi i Ministarstvu pravde Republike Srbije. Imajući u vidu da je tokom postupka javne rasprave o Amandmanima na Ustav RS došlo do nepoštovanja prvenstveno predviđenog postupka za promenu najvišeg pravnog akta u jednoj zemlji, te izostanka obrazloženja Radnog teksta, smatrajući da ovakav proces nije dostigao legitimnost, niti svoju legalnost, predstavnici udruženja i organizacija će predstaviti svoje stavove i odgovarati na pitanja prisutnih.

Radni jezik konferencije je srpski.
Obezbeđen je prevod na engleski jezik.

Održavanje ove konferencije za medije podržala Fondacija za otvoreno društvo

Poziv na konferenciju za štampu

SAOPŠTENJE - Povodom objavljenog radnog teksta amandmana na Ustav Republike Srbije i javne rasprave koja se vodi po pozivu Ministarstva pravde

Članice Nacionalnog konventa za EU iz radne grupe za Poglavlje 23, kao i brojne organizacije civilnog društva pozivaju Ministarstvo pravde da povuče objavljeni radni tekst amandmana na Ustav. Predložene izmene neće dovesti do stvaranja uslova za jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaca po oceni potpisnika pisma, ali i velikog broja profesora ustavnog prava, učesnika nedavno održanog javnog slušanja u organizaciji strukovnih udruženja. Umesto da menjaju sadašnja loša rešenja u Ustavu, objavljeni amandmani predstavljaju korak unazad i omogućiće znatno veći i direktniji uticaj Vlade i političkih stranaka na rad sudova i tužilaštva.

Stoga zahtevamo da Vlada Republike Srbije, uz učešće stručnjaka za ustavno pravo, pripremi novi tekst, poštujući već iznete stavove, te ujedno stvori i uslove za kvalitetnu javnu raspravu uz poštovanje svih učesnika, uvažavanje argumenata struke i drugih zainteresovanih da Ustav Republike Srbije postavi temelje nezavisnoj i efikasnoj trećoj grani vlasti.

Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, ne utiču samo na položaj sudija i tužilaca, nego pre svega građana koji svoja prava ostvaruju pred sudom. Nezavisno pravosuđe oslobođeno od uticaja izvršne vlasti u interesu je svih građana i privrede, kako u zaštiti osnovnih prava i sloboda, radnih prava, imovine, sigurnosti i brojnih drugih. Od svih političkih partija koje u Narodnoj skupštini predstavljaju građane očekujemo da uzmu učešće u raspravi o predlogu amandmana jer promena Ustava predstavlja jedno od najvažnijih pitanja za budući razvoj Srbije i poverenja građana u njene institucije.

Pismo potpisuju sledeće članice Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23:

Beogradski centar za ljudska prava
Fondacija Centar za demokratiju
Komitet pravnika za ljudska prava JUKOM
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Gradjanske inicijative
Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
Društvo sudija Srbije
Asocijacija pravosudnih savetnika
CEPRIS
Udruženje sudskih i tužilačkih pomoćnika
Praxis
Autonomni ženski centar - AŽC
Centar za regionalizam
Biro za društvena istraživanja – BIRODI
Transparentnost Srbija
CRTA
Fond za humanitarno pravo
Viktimološko društvo Srbije
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Centar za razvoj civilnog drustva
CHRIS mreža
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Labris
Centar za praktičnu politiku
Mreza NVO Brodareva
CDD Europolis
NVO Centar za prava Romkinja
Udruženje studenata sa hendikepom
Asocijacija DUGA
Akademska inicijativa “Forum 10”
Forum Roma Srbije
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Link plus
Gayten-LGBT
Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR
NVO SVET I DUNAV
Dijalog Valjevo
Evropski pokret Novi Sad
Pravno dokumentaciona kancelarija PRADOK
Sindikat pravosuđa Srbije
Udruženje multipleskleroze Vranje
Zajedno Zajedno
Užički centar za prava deteta
UG Inicijativa za razvoj i saradnju

i sledeća udruženja i fondacije:

Evropski pokret u Srbiji
Fondacija za otvoreno društvo
Centar za moderne veštine
Beogradski fond za političku izuzetnost
Trag Fondacija
Centar za javne politike
Centar za razvoj sindikalizma
YUROM CENTAR
Ženska platforma za razvoj Srbije
Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost"
Share Fondacija
Astra
Centar za istraživačko novinarstvo
UG Ulice za bicikliste
Zapadnobalkanski institutWestern Balkans Institute
Udruženje Lilit, Beograd
Kulturni centar DamaD
Klub Hor i Razgovor iz 1804
Udruženje Vinčanski Neolit
Društvo za obrazovanje odraslih
Odbor za ljudska prava Valjevo
Forum žena Prijepolja
Ekološko udruženje građana Šumska vila
AS centar
Sanitarno ekološko društvo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Udruženje samohranih roditelja ZAJEDNO iz Novog Pazara
Urban In
Južne vesti
Peščanik

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Centar za javno pravo, organizuje okrugli sto, u vidu javne debate, po prvi put, između Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Alumni kluba Pravosdne akademije, na temu “Izbor na pravosudne funkcije u Republici Srbiji”, koji će se održati dana 09.02.2018. godine, u Hotelu Palace, kada ćemo diskutovati javno o gorućim i najvažnijim pitanjima za budućnost pravosuđa, analizirati izbor sudija i zamenika javnih tužilaca i pokušati da kroz konstruktivni dijalog odgovore na pitanje: "da li su sudijski i tužilački pomoćnici s jedne strane i svršeni polaznici Pravosudne akademije konkurenti ili oponenti u izbornom postupku za nosioce pravosudnih funkcija?!

Stručna rasprava ima za cilj da identifikuje normativne i faktičke slabosti u aktuelnom sistemu izbora na pravosudne funkcije, omogući uzajamnu razmenu mišljenja i iskustava i sagleda mogućnosti za unapređenje sistema izbora u Republici Srbiji.

Učesnici stručne rasprave su istaknuti predstavnici pravosuđa,predstavnici međunarodne zajednice i nevladinih organizacija.

Uvodni referati se mogu preuzeti sa sledeća dva linka:

http://www.fcjp.ba/templates/ja_avian_ii_d/images/green/Gordana_Krstic_i_Lazar_Lazovic_i_Jelena_Gajic.pdf

http://www.fcjp.ba/templates/ja_avian_ii_d/images/green/Sinisa_Trifunovic.pdf

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom objavljenog teksta Amandmana na Ustav Republike Srbije iz 2006. godine od strane Ministarstva pravde u delu koji se odnosi na pravosuđe, a s ciljem istinitog informisanja javnosti, izražava ozbiljnu profesionalnu rezervu i kategorički se protivi svim nastojanjima da takav tekst postane sastavni deo Ustava.

Ovakav stav Udruženja temelji se prvenstveno na predloženim uslovima za prvi izbor na sudijsku i javnotužilačku funkciju, koji se sastoje u zahtevu za okončanom posebnom obukom u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom. Time se izričito vrši konstitucionalizacija početne obuke na Pravosudnoj akademiji i otvara se mogućnost za osnivanje novih institucija u budućnosti, sada nama nepoznatih, koje će imati nadležnost da obučavaju kandidate za vršenje pravosudnih funkcija, što vodi pravnoj nesigurnosti i otvara jaz za diskriminaciju i favorizovanje pojedinačnih grupa ili lica. Osim toga, položaj sudijskih i tužilačkih pomoćnika je u potpunosti zanemaren, uprkos činjenici da je oko 1900 državnih službenika zaposleno na ovim radnim mestima, i umesto radnog iskustva u sudu i javnom tužilaštvu apsolutni primat prilikom izbora ključni i ekskluzivni parametar za odluku o izboru postaje obuka koja se organizuje van ovih državnih organa.

Takođe, isključena je prividno samo nadležnost političkih organa u postupku izbora za sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, jer Narodna skupština više ne donosi odluku o izboru, ali su ovom predstavničkom političkom telu data nova ovlašćenja u vidu izbora istaknutih pravnika, koji čine čak 5 članova Visokog saveta sudstva i čak 5 članova Visokog saveta tužilaca. Zvanična radna verzija izmena Ustava predviđa 10 članova Visokog saveta sudstva, od koga su 5 sudije, a ostalih 5 istaknuti pravnici, pri čemu predsednik tog tela koje je po definiciji garant nezavisnosti i samostalnosti sudova ne može biti sudija, i takođe 11 članova Visokog saveta tužilaca, od koga su 4 zamenici javnih tužilaca (ne i javni tužioci), 5 istaknutih pravnika, Vrhovni javni tužilac Srbije i ministar nadležan za pravosuđe i koje kao takvo sa predstavnicima i zakonodavne i izvršne vlasti je po definiciji samostalan državni organ, koji jemči samostalnost javnih tužilaštava.

Evidentna povreda suštinskih komponenata vladavine prava, netransparentan, nejasan i politički sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, negacija nezavisnosti u vršenju sudijske funkcije i samostalnosti u vršenju javnotužilačke funkcije i arbitrerni uslovi za izbor na sudijsku i javnotužilačku funkciju uvođenjem kao osnovnog uslova obuke jedne javne ustanove bez autonomnog institucionalnog kapaciteta glavne su karakteristike objavljenog teksta Amandmana na Ustav, uz nedopustivo slabu redakturu normativnog teksta.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije aktivno će učestvovati u zakazanim javnim raspravama i kroz detaljnu elaboraciju svih predloga nastojaće da svi navedeni, kao i drugi propusti, koji destabilišu postulate pravne i demokratske države, budu otklonjeni.

U Beogradu, 23.01.2018. godine

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije
Jelena Gajić

Saopštenje USTP-a

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije od osnivanja Pravosudne Akademije podržava postojanje ustanove koja za cilj ima nepristrasno i efikasno obučavanje sudijskog i tužilačkog osoblja, a posebno ceni napore iste u proklamovanju ciljeva unapređenja uspostavljenih objektivnih i merljivih kriterijuma prilikom izbora na pravosudne funkcije.

Kako Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije pruža punu podršku zahtevima da se nosiocima pravosudnih funkcija poveća zarada, imajući u vidu, pre svega, obim posla koji obavljaju i sve veće potrebe pravosuđa, te u vezi sa poboljašanjem materijalnog položaja nosioca pravosudih funkcija, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije kao strukovno udruženje ima obavezu da postavi nekoliko pitanja vezanih za status polaznika Pravosudne akademije koji su tu obuku završili posle 30 meseci. Ova pitanja idu u smeru zašto ta lica i dalje primaju naknadu u visini 70% od osnovne plate sudije osnovnog suda, a koju oni imaju pravo da primaju isključivo za vreme trajanja radnog odnosa na određeno vreme od 30 meseci u Pravosudnoj akademiji. Udruženje raspolaže podacima da su isti i dalje angažovani u Pravosudnoj akademiji, ali je njihova uloga u pravosudnom sistemu nejasna za sada, te na koji način doprinose poslovima u sudovima, odnosno javnim tužilaštvima. Takođe, ostaje nejasno na koji način se njhov rad ocenjuje i kako uopšte ta lica mogu ostati na toj poziciji ako je proteklo vreme predviđeno za njihovu početnu obuku.

Naime, pitanja su važna i iz razloga što sudijski i tužilački sistem u velikoj meri, pa čak i najintenzivnije, od osnivanja Pravosudne akademije počiva na sudijskim i tužilačkim volonterima, koji najčešće nemaju nikakve novčane naknade, a zaduženi su predmetima kao da rade u statusu pripravnika, odnosno pomoćnika.

Dalje pitanje koje se postavlja je na koji način će se ceniti radno iskustvo u pravnoj struci nakon proteka 30 meseci za one korisnike koji i dalje primaju platu na teret budžeta Ministarstva pravde, ako je obuka za njih završena? Kako ceniti to da se za sudijske i tužilačke pripravnike nekoliko godina nije raspisao ni jedan konkurs do prošle nedelje - od 277 pripravnika (bez prekršajnih sudova) 58 mesta je planirano za Beograd i to 3 osnovna suda, 3 osnovna tužilaštva, 1 viši sud, 1 privredni sud, i 1 jedno više tužilaštvo. Dana 15. decembra raspisan je konkurs za 160 mesta (121 mesto u sudovima i 39 u tužilaštvima), za svih 58 mesta za Beograd, ni za jedno mesto u prekršajnim sudovima u Srbiji iako predviđena 53 mesta za pripravnike. Ostaje da čeka za prijem pripravnika u 24 osnovna suda, 13 viša suda, 11 privrednih sudova, 47 osnovnih tužilaštva i 20 viših tužilaštva. U tom kontekstu, moramo da napomenemo da je isplaćivana plata, svršenim akademcima, koji se nalaze na mestima korisnika početne obuke Pravosudne akademije, iako je proteklo vreme od 30 meseci predviđeno za njihovu obuku? Postavlja se pitanje da li je njihovo zadržavanje u Pravosudnoj akademiji celishodno, jer mi smatramo da je te korisnike potrebno prevesti u status sudijskih i tužilačkih pomoćnika, obzirom da smo preopterećeni velikim brojem nerešenih predmeta.

Nadalje, pitanje je da li Pravosudna akademija uopšte prati rad, odnosno da li ocenjuje rad korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji u konktekstu zarada koje dobijaju? Akademija nastavlja da plaća plate za 67 (tokom 2017. godine, sada ih ima preko 90) neizabranih polaznika i to godišnje košta oko 647.000 evra (za 2017. godinu, sada oko 900.000 evra). Sa druge strane Akademija troši samo oko 400.000 evra iz svog budžeta na obuku. Iz Evropskog izveštaja koji se odnosi na rad Akademije proizlazi da 90% sredstava troše na 10% korisnika, a 10% sredstava troše na 90% preostalih korisnika.

Od izuzetnog je značaja odgovoriti na ova pitanja, posebno imajući u vidu da se za plate korisnika početne obuke koji su istu završili odvaja oko 400.000 evra, obzirom da imamo saznanja da su upravo ovaj novčani iznos dobili sa rezerevne stavke budžeta Republike Srbije za tekuću godinu.

Odgovori na ova pitanja će ujedno razjasniti dilemu da li je koncept Pravosudne akademije dobro zamišljen u Republici Srbiji, jer Izveštaji koji dolaze iz Evropske unije pokazuju da Pravosudna akademija ipak nije odgovorila zahtevima za obuku struke. Ovo pre svega, jer se ista pretvorila u „skupu školu“, a sam završni ispit se svodi na simulaciju suđenja. Jedan od Evropskih Izveštaja o obrazovanju u pravosuđu je izneo jasne zamerke na rad Pravosudne akademije u Republici Srbiji pa je tako, prema njihovom mišljenju, prijemni ispit nejasno regulisan u zakonu. Akademija uspostavlja sopstvene procedure i kriterijume za upis kandidata. Nejasni su uslovi evaluacije tokom obuke i završnog ispita, jer na završnom ispitu ostvaruju svi istu – najvišu ocenu.

USTP ima obavezu da postavi sledeće pitanje: da li građani Republike Srbije treba da plaćaju skupe „simulacije suđenja“ ili je taj novac potrebno uložiti u povećanja broja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, koji su zaista zaduženi predmetima i posao pravosuđa nose na svojim leđima.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika

Saopštenje USTP-a

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije pozdravlja hitnost u postupanju Ustavnog suda Srbije u vezi sa pokretanjem postupka za utvrđivanje nezakonitosti i obustave izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu Pravilnika Visokog saveta sudstva o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja sudija koji se prvi put bira. Ovakva ažurnost svakako prestavlja kvalitet u radu Ustavnog suda Srbije , te se nadamo da će ispoljena hitnost u postupanju Ustavnog suda Srbije, biti bez izuzetka, zbog čega očekujemo da će nastaviti na isti način i povodom drugih inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti akta kojima se uređuje postupak prvog izbora na pravosudnu funkciju, baš kao i donošenje privremenih mera, koje su prema našem iskustvu, po pravilu, izostajale.

Međutim, USTP u isto vreme izražava bojazan da su prilikom odlučivanja u predmetima po inicijativi Alumni klub Pravosudne Akademije, došlo do povrede odredaba Pravilnika o radu Ustavnog suda, obzirom da su pojedine sudije Ustavnog suda Republike Srbije, imale obavezu da podnesu predlog da se izuzmu iz postupanja u smislu člana 42 navedenog Pravilnika, usled eventualnog sukoba interesa, o čemu ćemo svakako obavestiti i Agenciju za borbu protiv korupcije.

Takođe, nam je nejasno zašto se baš u ovom trenutku donose ovako bitne odluke, imajući u vidu da je Ustavni sud imao čak celu 2017. godinu da odluči o Inicijativama za ocenu zakonitosti i ustavnosti Pravilnika Visokog saveta sudstva, obzirom da će svakako i neminovno, na ovaj način i donošenjem ovakvih mera stopirati rad pravosuđa. U ovom trenutku u toku su dva izbora za sudije Privrednog suda u Beogradu i sudije Upravnog suda, a vrlo je bilo izvesno da će u skorije vreme biti i raspisan veliki izbor za sudije osnovnih sudova. Pitamo se, ukoliko se stopira svaki dalji izbor, u trenutku kada vapimo za većim brojem zaposlenih, ne samo sudija već i pomoćnika i administracije, čiji je to interes, imajući u vidu trenutno broj nerešenih predmeta.

Napominjemo da je USTP dana 31.07.2017. godine podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba 77-a Zakona o javnom tužilaštvu i člana 45-a Zakona o sudijama, nalazeći da se osporenim odredbama krši načelo jednakosti građana i povređuje Ustavom zajemčeno pravo na stupanje na javne funkcije pod jednakim uslovima, da se osporenim odredbama ograničava Ustavom utvrđena nadležnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, te da se istima ovi organi, između ostalog, obavezuju na donošenje Pravilnika kojima se diskriminišu kandidati u postupku izbora na javnotužilačku i sudijsku funkciju, a što predstavlja prethodno pitanje za rešavanje u predmetu za ocenu zakonitosti Pravilnika od strane Ustavnog suda Srbije. USTP apeluje da Ustavni sud Srbije istovremeno sa ocenom zakonitosti Pravilnika odluči i o ustavnosti odredaba zakona koje Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva obavezuju na donošenje ovih Pravilnika, kao i da prihvati privremenu meru koja je predložena. Smatramo da je neophodno da se primene isti principi ažurnosti u radu Ustavnog suda Srbije, obirom da se praktično radi o jedinstvenom problemu, čiji je uzrok u različitom tumačenju odredba člana 77-a Zakona o javnom tužilaštvu i 45-a Zakona o sudijama i njihovom primenom u praksi, a za koje odredbe USTP smatra da su neustavne i da kao takve treba da budu uklonjene iz pravnog poretka Republike Srbije. Ključni uzrok problema koji su uočeni vezano za prvi izbor sudija na pravosudnu funkciju nije Pravilnik Visokog saveta sudstva, koji su doneti na osnovu ovih zakona, već upravo odredbe samih zakona, za koje nalazimo da direktno diskriminišu građane Republike Srbije, koji konkurišu za pravosudnu funkciju i koji obavezuju Visoki savet sudstva da Pravilnik donese, te je neophodno da se što pre ispita ustavnost osporenih odredaba i omogući Visokom savetu sudstva da nesmetano sprovode svoja ovlašćenja u postupku predlaganja zamenika javnih tužilaca i sudija za prvi izbor.

Stoga, apelujemo i na Visoki savet sudstva da podigne glas, i zaustavi ovakve postupke, na taj način što će za početak, utvrditi koliki učinak imaju svršeni Akademci, za koje se smatra da rade koliko i zaposleni pomoćnici, koji broj odluka - nacrta mesečno imaju obavezu da urade, i to sve u odnosu na izveštaje sudijskih pomoćnika, koji se od 01.07.2016. godine prate po posebnoj proceduri, kao i u odnosu na sve izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije, kao izveštaja eksperata EU, koji su svoje mišljenje zasnovali na činjenici da Pravosudna akademija nije dostigla odgovarajući kapacitet da “prizvede” fukcionere pravosuđa. Da podsetimo, u Srbiji nije bilo izbora za sudije osnovnih sudova jako dugo, upravo iz tehničkih razloga, tako da još jedna blokada pravosuđa, građanima Srbije, nije potrebna. Bojimo se da iza ovakvih brzopletih postupaka, ipak ne stoji najbolja namera da se pravosudni sistem učini efikasnijim.

USTP još jednom podseća, da je radna grupa VSS, koja je radila na nacrtu Pravilnika, obuhvatila veliki broj predstavnika struke, uključujući i predstavnika Alumni kluba PA, te da je usvajanju Pravilnika u VSS prethodila ozbiljna i široka javna rasprava, u kojoj su svi bili slobodni da iznesu primedbe na njegov nacrt pre usvajanja.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika

VISOKOM SAVETU SUDSTVA

Povodom sednice zakazane 20. decembra 2017. godine, obraćamo Vam se kako bismo ponovo ukazali na jedan od glavnih problema, a to je postupanje po Pravilniku o kriterijumima i merilima za ocenjivanje sudijskih pomoćnika, obzirom da je navedeni Pravilnik stupio na snagu 01.07.2016. godine, ali da se u mnogim sudovima ne primenjuje na način kako je to predviđeno.

Naime, obzirom da smo obišli nekolicinu gradova u kojima smo razgovarali direktno sa zaposlenim pomoćnicima u sudovima, kako osnovnim, tako i višim sudovima i apelacionim, naišli smo na različite situacije. Tako smo naišli na vrlo učestalu pojavu neocenjivanja pomoćnika po zadatim kriterijumima, obzirom da velika većina njih nisu ocenjeni do 28. februara ove godine za prošlu godinu, kao i da jesu ocenjeni, ali po Pravilniku koji nije na snazi, dok postoje i pomoćnici koji su ocenjeni čak i po Zakonu o uređenju sudova. Obrazloženje rukovodioca za ovakvo postupanje, odnosno nepostupanje jeste da nisu bili u prilici da završe ocenjivanje, da sekretari sudova nisu postigli da ih ocene, s obzirom da ih uglavnom sekretari ocenjuju. Ovakvim nepravilnostima će biti ugrožena naša prava prilikom izbora na pravosudne funkcije, jer Visoki savet sudstva neće imati ispravnu sliku niti pravilne ocene saradnika, o čemu bi trebalo direktno diskutovati prilikom izbora na sudijsku funkciju, a o čemu ćemo vas uvek i blagovremeno obaveštavati.

Ono što smatramo da je propust, jeste činjenica da ne postoji utvrđen disciplinski postupak za ovakvo postupanje odnosno nepostupanje, te da principali, mentori i rukovodioci sudova ne trpe nikakve posledice zbog nepoštovanja navedenog Pravilnika, odnosno zbog neocenjivanja ili eventualno lošeg ocenjivanja. Jedino sredsto koje je propisano i utvrđeno zakonskim normama je podnošenje žalbe žalbenoj komisiji Visokog saveta sudstva. Iako žalbena komisija odlučuje o podnetoj žalbi, i dalje ne postoje konsekvence za sudije niti predsednike sudova, koji su imali obavezu da primene gore navedeni pravilnik.

Imajući u vidu navedeno, osvrnuli bismo se na Pravilnik o kriterijumima i merilima postupka i organima za vrednovanja rada sudija i predsednika sudova i to na odredbu člana 5, kojim je propisano da je kriterijum za vrednovanje rada predsednika suda rezultat rada sudske uprave. Merila za vrednovanje rada predsednika suda koja se odnosi na rezultat rada sudske uprave je broj neotklonjenih nepravilnosti u radu sudske uprave utvrđen od strane predsednika neposredno višeg suda u odnosu na ukupan broj utvrđenih nepravilnosti u radu. Pojedinačna ocena za merilo za vrednovanje rada predsednika suda kroz rezultat rada sudske uprave je izuzetno uspešno i nezadovoljava, ako i na član 29 kojim je propisano da merilo za vrednovanje rada presednika suda koja se odnosi na rezultat rada sudske uprave je broj neotklonjenih nepravilnosti u radu sudske uprave utvrđen od strane predsednika neposrednog više suda, ukoliko je ostalo neotklonjenih nepravilnosti manje od 5% izuzetno uspešno, 5 – 10 uspešno i više od 10% ne zadovoljava. Članom 33 ovog Pravilnika je propisano da na osnovu koga se vrši vrednovanje i utvrđuje ocena rada su za kvalitet koji se izražavanja kroz ukinute odluke, statistički izveštaj, za kvantitet, statistički izveštaj o radu sudije, izveštaj predsednika suda odnosno sudske uprave, zapisnici sa sednici odeljenja, sednice svih sudija, izveštaj neposredno višeg suda o izvršenoj kontroli, zapisnici o razgovoru sa sudijom, odnosno predsednikom suda čiji rad se vrednuje, primedbi i predlozi sudija ili predsednika suda čiji rad se vrednuje, dok je odredbom člana 34 propisano da je predsednik suda dužan da na zahtev organa nadležnih za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova dostavi materijal za vrednovanje.

Ovim bi eventualno moglo uticati na ocenu rada predsednika sudova tako u sudovima kojima savetnici odnosno pomoćnici nisu ocenjeni ili su ocenjeni na nepovoljan način, odnosno nepravilno, a što ne podleže žalbenim razlozima žalbene komisije Visokog saveta sudstva na rešenja kojim smo kao državni službenici ocenjeni. Ovo pre svega, imajući u vidu i odredbu člana 10 Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenjivanje sudijskih pomoćnika kojom su propisane i obaveze predlagača ocene.

Na kraju Vam predlažemo da bi evenutalno bilo svrsishodno sačiniti Disciplinsku komisiju koja bi se bavila isključivo ovakvim pitanjima.

Predsednik USTP-a
Jelena Gajić

Saopštenje

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije pruža punu podršku nosiocima pravosudnih funkcija u zahtevu za ravnopravan tretman sa ostalim budžetskim korisnicima. Obzirom da nosioci pravosudnih funkcija nisu dobili povišicu od 2014. godine, a imajući u vidu obim posla, smatramo da je njihov zahtev za povećanje plata u potpunosti opravdan.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika se pridružuje pozivu Društva sudija Srbije koje se 8.11.2017. godine obratilo Visokom savetu sudstva, a zajedno sa Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i ministrima pravde i finansija, pozivajući ih da se staraju o pravima i potrebama pravosuđa i da obezbede zaštitu materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija bez diskriminacije u odnosu na druge zaposlene u javnom sektoru.

Ovo pre svega, kada se ima u vidu da pripadnicima sudijske profesije, za razliku od drugih, nije dozvoljeno da ostvaruju zaradu drugim radnim angažovanjem i da plata sudija nije samo ekonomska kategorija već je i materijalna garancija njihove nezavisnosti. Plata sudija mora da odgovara teretu njihove odgovornosti i dostojanstvu njihove funkcije.

Ujedno pozdravljamo saopštenje Visokog saveta sudstva od 15.11.2017. godine i 21.11.2017. godine, kao i saopštenje Državnog veća tužilaca od 15.11.2017. godine, kojima su pravosudni saveti preduzeli mere u pravcu zaštite materijalne nezavisnosti sudija javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, zbog čega se nadamo da će predstavnici izvršne vlasti reagovati povodom ovog pitanja.

Predsednik USTP-a
Jelena Gajić

Održana Peta redovna skupština USTP-a

Dana 18.11.2017. godine održana je Peta redovna godišnja skupština Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije u hotelu Palas u Beogradu, uz pomoć USAID-a, projekat Vladavina prava.

Na zakazanu skupštinu pristupile su kolege iz svih delova Srbije, i to Niša, Vranja, Novog Sada, Zaječara, Bora, Požarevca, Kruševca, Paraćina, Sombora, Jagodine, Velike Plane, Rume itd. Pored mnogobrojnih kolega skupu su prisustvovali i gosti iz reda sudija, tužioca, predstavnici advokature, profesure, i mnogi drugi.

Skupštinu je otvorila predsednica Udruženja Jelena Gajić, koje je navela da nakon pet godina od osnivanja, možemo sa ponosom reći da ova organizacija broji oko 400 članova, dok je na teritoriji Republike Srbije ukupno zaposleno oko 1500 pomoćnika, oko 3000 sudija i oko 800 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Među članovima našeg Udruženja su i pripravnici u radnom odnosu, kao i pripravnici volonteri, za čije interese se ova organizacija takođe zanima.

Do pre pet godina sudijski i tužilački pomoćnici su zaista bili, nevidljivi ljudi čija sudbina je bila neizvesna i krojena od strane svih drugih, onih koje sudbina pomoćnika nije mnogo interesovala. Danas, posle pet godina intenzivnog rada, velikih napora, značaj USTP-a je prevazišao okvire značaja jednog pravničkog udruženja i ono sada predstavlja jednu od veoma bitnih i nezamnljivih organizacija u zemlji.

Ni malo nije bilo lako voditi ovu borbu svih ovih godina u situaciji kada vrlo često nismo imali razumevanja za naše ciljeve, ne samo državnih institucija, već i pomoćnika koji nisu imali poverenja u nas.Danas se svest kod pomoćnika promenila i sve više ljudi shvata koliko je značajno ono čime se bavimo, koliko smo mi značajni za funkcionisanje pravosuđa i da je potpuno legitimno i dozvoljeno da se podigne glas i da se traži ono što nam pripada.

Veoma je važno da USTP ostane dosledan sebi i da i dalje svoj rad koncipira sa jasnim stavom, da sudijski i tužilački pomoćnici nisu i nikada ne mogu biti izdvojen segment pravosuđa, već naprotiv da su neizostavan i veoma bitan deo pravosuđa. Predstavnici vlasti su toga postali svesni.

Imajući u vidu navedeno, 18.11.2017. godine smo proslavili pet godina postojanja i pokazali da ne zaboravljamo pomoć prijatelja, zbog čega smo uručili skroman poklon kao znak pažnje i zahvalnosti za podršku u proteklim godinima.

Zahvalnice su uručene, prvom i počasnom presedniku Nenadu Stefanoviću za izuzetan doprinos u nastanku i radu Udruženja, Društvu sudija Srbije, predsedniku sudiji Dragani Boljević, na podršci i na preporukama koje su nam mnogo značile, predsedniku Udruženja tužilaca Srbije dr Goranu Iliću, u čije ime je Lidija Komlen Nikolić preuzela zahvalnicu, predsedniku Sindikata pravosuđa Srbije, Slađanki Milošević, tada na funkciji predsednika Advokatske komore Srbije, advokatu Dragoljubu Đorđeviću, kompaniji Paragraf u čije ime je je profesoru Milovanu Bojiću uručena zahvalnica, kao i predsedniku Udruženja stručnih saradnika i savjetnika u sudovima i tužilaštvima BiH, Draganu Vukajloviću, za izuzetnu regionalnu saradnju. Za izuzetan doprinos uručena je i zahvalnica Lazaru Lazoviću, prethodnom predsedniku Udruženja i Nikoli Panteliću, prvom glavnom i odgovornom uredniku časopisa Justicija.

Skupu su se obratili i Dragana Lukić, u ime USAID povodom projekta Vladavine prava, prof. dr. Stevan Lilić, advokat Vladimir Gajić i Ana Zdravković u ime CEPRIS-a.

Nakon pauze za ručak, sa članovima Udruženja, održan je i radni deo skupštine sa sledećim dnevnim redom:

Godišnji izveštaj o radu USTP,
Program rada USTP za 2018. godinu,
Položaj i status sudijskih i tužilačkih pomoćnika – Projekat USAID “Rule of Law”,
Odgovor USTP na predstojeće izmene i dopune Ustava RS,
Usvajanje finasijskog izveštaja za 2016. godinu,
Razno.

Na samom početku radnog dela skupštine, predsednik USTP-a je podelila i zahvalnice članovima Udruženja koji su proteklih godina se zalagali i posebno doprineli uspehu Udruženja i to: Jeleni Kukolj, Danki Kudus, Ivani Josifović, Gordani Krstić, Nebojši Milutinoviću, Vukojici Sekulić i Predragu Milovanoviću.

O svakoj tački dnevnog reda moći ćete da se informišete iz odluka koje će biti na našem sajtu.

Mnogo hvala.

Predsednik USTP-a
Jelena Gajić

Strukovna udruženja se povlače iz rasprave o ustavnoj reformi

U potpunosti posvećena vladavini prava u Srbiji, strukovna udruženja čiji je cilj unapređenje pravosudnog sistema zalažu se od svog osnivanja za eliminisanje svakog neprihvatljivog uticaja na pravosuđe i za kvalitetan pravosudni sistem, čija je pretpostavka nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva, što se prvenstveno obezbeđuje stručnim radom profesionalcima od integriteta u pravosuđu.

Strukovna udruženja odazvala su se pozivu Ministarstva pravde od maja 2016. godine u vezi sa izmenama Ustava Republike Srbije, dostavila svoje pisane predloge s tim u vezi u junu 2016. godine i aktivno su se uključila u konsultacije.

Republika Srbija je preuzela obaveze u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom da se, izmenama Ustava, otklone politički uticaji na pravosuđe. Zbog toga je Komisija za reformu pravosuđa (preko svoje radne grupe) još 2014. godine izradila Analizu ustavnog okvira za pravosuđe, sa kojom se pravosuđe saglasilo u novembru 2016. godine. Nakon toga, strukovna udruženja su očekivala, i u više navrata pozivala Ministarstvo pravde, da pokrene najširu javnu debatu društva i zvaničnih državnih organa o izmenama Ustava, zasnovanu na već utvrđenim polaznim osnovama za izmenu Ustava, kojima bi se jačala nezavisnost pravosuđa.

Međutim, u odsustvu polaznih osnova za izmenu Ustava i očekivane široke javne debate, konsultativni proces odvija se tako što Ministarstvo pravde, na nekoliko okruglih stolova, određenom broju strukovnih i nevladinih udruženja pruža mogućnost da predstave, bez ikakve razmene argumenata, svoje stavove i to o temama po izboru Ministarstva pravde koje niti jesu ustavna materija, niti jačaju nezavisnost pravosuđa, već naprotiv, obezbeđuju mehanizme za jačanje političkog uticaja na pravosuđe.

Suočeni sa izbegavanjem debate o ustavnim rešenjima, a pre svega sa skretanjem pažnje javnosti i zanemarivanjem primarne teme o kojoj bi debata trebalo da se vodi, a to je nezavisnost pravosuđa, Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM i Beogradski centar za ljudska prava doneli su odluku da prekinu sa daljim učešćem u ovakvom procesu.

Ujedno, udruženja pozivaju Ministarstvo pravde da blagovremeno, pre nego što nacrt ustavnih rešenja uputi Venecijanskoj komisiji, učini ono što su svi ostali učesnici u konsultacijama već uradili – da predstavi javnosti svoj predlog izmene Ustava Republike Srbije i omogući sveobuhvatnu debatu, pribavljajući na taj način neophodan legitimitet ustavotvornom procesu.

I dalje posvećena iznalaženju najboljih rešenja za pravosudni sistem Republike Srbije i smatrajući da se jedino istinskom raspravom, uz međusobno uvažavanje predloga i mišljenja svih koji u njoj učestvuju, može doći do najboljih rešenja za jačanje vladavine prava u Srbiji, udruženja ostaju spremna da uzmu učešće u debati kada Ministarstvo pravde javnosti predstavi polazne osnove za izmenu Ustava Republike Srbije.

OBAVEŠTENJE

U skladu sa članom 21 Statuta Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, zakazujem Petu redovnu godišnju skupštinu Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, dana 18.11.2017. godine, sa početkom u 12,00 časova, u sali ''Beogradska panorama'' hotela ''Palas'', ul. Toplički venac br.23, Beograd, sa sledećim dnevnim redom:

Godišnji izveštaj o radu USTP,
Program rada USTP za 2018. godinu,
Položaj i status sudijskih i tužilačkih pomoćnika – Projekat USAID “Rule of Law”,
Odgovor USTP na predstojeće izmene i dopune Ustava RS,
Usvajanje finasijskog izveštaja za 2016. godinu,
Razno.

Pozivam sve zainteresovane članove da prisustvuju Skupštini, kako bi zajedno rezimirali rezultate koje je Udruženje postiglo u prethodnih godinu dana i postavili dalje ciljeve i smernice za rad i razvoj Udruženja. Godišnja Skupština će biti i prilika za predstavljanje novog četvorogodišnjeg projekta Vladavina prava, Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koji će pored podrške sistemskih unapređenja u pravosuđu, javnih izvršitelja i Državnog pravobranilaštva, sprovoditi i niz ciljanih aktivnosti kojima se unapređuje efikasnost, stručnost, nezavisnost i odgovornost sudova i tužilaštava. Projekat će se posebno fokusirati na podršku sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, kako bi se unapredio njihov statusni i materijalni položaj, uspostavio jasan karijerni put u okviru pravosuđa i osvestila stručna i šira javnost o značaju i važnom doprinosu ove profesije pravosuđu Srbije.

Jedan od prvih aktivnosti ovog projekta će biti da se, u saradnji sa Udruženjem sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, sprovede istraživanje o stavovima sudijskih i tužilačkih pomoćnika o njihovom statusu, položaju i uslovima rada kao polaznu osnovu za dalji rad. U istraživanju su postavljene različite grupe pitanja koji se odnose na položaj pomoćnika, mogućnost napredovanja u karijeri, uslove rada, nezavisnost, postupak ocenjivanja, stručno usavršavanje i pristup sudskoj praksi. Istraživanje je značajno za ocenu trenutnog stanja i kao indikator za opredeljivanje budućih aktivnosti koje će sprovoditi Projekat. Skupština će biti i prilika da se ukaže na činjenice koje su od značaja za unapređenje efikasnosti pravosuđa u Srbiji, u okviru konsultativnog procesa u vezi sa izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe s ciljem ispunjenja aktivnosti predviđenih Akcionim planom za Poglavlje 23, potrebno je ukazati na okolnosti koje ne opravdavaju intenciju da se Pravosudna akademija uvrsti u ustavnu kategoriju.

Napominjem da će Udruženje u skladu sa svojim mogućnostima organizovati prevoz, odnosno snositi troškove dolaska i odlaska članova koji žive van Beograda. Za više informacija o organizaciji prevoza, kao i drugim organizaciono – tehničkim pitanjima, molim Vas da se obratite na telefon 064 - 829 70 52 ili na telefon 065 - 612 34 61.

S poštovanjem,
Predsednik USTP-a
Jelena Gajić

Saopštenje povodom donetih pravilnika o postupku prijema sudijskih i tužilačkih pripravnika

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije izražava ozbiljnu i argumentovanu rezervu u pogledu odredaba Pravilnika o postupku prijema sudijskih pripravnika i Pravilnika o postupku prijema tužilačkih pripravnika i osnovano dovodi u pitanje zakonitost i ustavnost ovih podzakonskih akata, donetih od strane ministra nadležnog za poslove pravosuđa. Uvođenjem kao kriterijuma za ocenu kandidata za prijem u radni odnos na radno mesto sudijski ili tužilački pripravnik uspeha kandidata na osnovnim akademskim studijama i rezultata prijemnog ispita donosilac Pravilnika je izašao iz okvira Zakona o uređenju sudova, odnosno Zakona o javnom tužilaštvu, u kojima je izričito propisano da je pripravnik lice koje je završilo pravni fakultet i koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. Predviđeno je takođe da u odnosu na fundamentalni kriterijum – završen pravni fakultet, primat u bodovanju kandidata ima prijemni ispit, na kom kandidat može ostvariti maksimalno 60 bodova, dok na osnovu uspeha na osnovnim akademskim studijama prava može biti ocenjen sa 40 bodova, što se utvrđuje prostom matematičkom formulom.

Sprovođenje postupka prijemnog ispita delegirano je sa suda, odnosno javnog tužilaštva na Pravosudnu akademiju, kao ustanovu izvršne vlasti. Odluka direktora Pravosudne akademije, kom su date ingerencije drugostepenog organa, s obzirom na to da odlučuje po prigovoru na utvrđen broj bodova na prijemnom ispitu u ovom tzv. paraupravnom postupku, je konačna. Predsednik suda, kao i javni tužilac ima formalno-protokolarnu ulogu u postupku prijema sudijskih, odnosno tužilačkih pripravnika, kao važnih kadrovskih kategorija, koja se sastoji u imenovanju Komisije za prijem i donošenju rešenja o prijemu u radni odnos pripravnika, a sve to u korist delegiranja ovlašćenja sprovođenja i ocenjivanja prijemnog ispita za pripravnike na Pravosudnu akademiju, prema programu Pravosudne akademije. Navedena rešenja u Pravilniku o postupku prijema sudijskih pripravnika predstavljaju fragrantno kršenje principa o nezavisnosti sudske vlasti i zabrane uticaja na sud, dok se takođe opisanom regulativom u Pravilniku o postupku prijema tužilačkih pripravnika grupo povređuje načelo samostalnosti javnog tužilaštva i zabrane svakog uticaja na rad u javnom tužilaštvu, a komplementarno tome narušeno je jedno od fundamentalnih ustavnih načela o vladavini prava. U narednom periodu Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika preduzeće sva raspoloživa pravna sredstva, a sve radi zaštite mladih profesionalaca – pripravnika i obezbeđenja njihove objektivne, transparetne i kvalifikovane integracije u pravosudne organe.

UDRUŽENJE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Predsednik,
Jelena Gajić

Saopštenje

Poštovane kolege,

Ministarstvo pravde, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom, u sklopu javne debate o promeni Ustava, pozvalo je strukovna udruženja i organizacije civilnog društva, ali i sve druge institucije i udruženja koja se bave ovom temom, da dostave svoje komentare i predloge kojima bi bile identifikovane ustavne odredbe koje bi trebalo izmeniti a odnose se na pravosuđe. Pozivu Ministarstva pravde do sada se odazvalo više od petnaest strukovnih udruženja, uključujući i Društvo sudija, organizacija građanskog društva, njihovih mreža, kao i Sindikat pravosuđa.

U okviru tog procesa, već su održana tri okrugla stola (21. jula, 7. septembra i 26. septembra 2017. godine – na temu Stručnost nosilaca pravosudnih funkcija i Pravosudna akademija, nadležnost saveta) i zakazana još tri do polovine novembra 2017. godine (13. oktobra u Nišu na temu Izbor i sastav saveta, 30. oktobra u Novom Sadu na temu Izvori prava - pitanje sudske prakse i 15. novembra u Beogradu na temu Mandat sudija - izbor, odgovornost i stručnost).

Ovaj proces, iako ga je Ministarstvo pravde tako označilo, do sada nije imao karakter javne debate. Na održanim okruglim stolovima učesnicima je samo pružena prilika da usmeno iznesu svoje već dostavljene pismene predloge mogućih izmena ustavnih odredaba koje uređuju položaj sudske vlasti i pravosuđa, bez mogućnosti da se otvori debata o ostalim iznetim predlozima.

Među pojedinim viđenjima nalaze se, između ostalih, i ona koja smatraju da principi podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti, koji su sadržani u članu 4. Ustava, predstavljaju u Republici Srbiji „najveći izazov u uspostavljanju uzajamnog balansa“ između tri grane vlasti, kao i predlozi za slabljenje principa nepremestivosti sudije, sužavanje sudijskog imuniteta, učešće predsednika Republike u postupku imenovanja sudija, uvođenje sudske prakse kao izvora prava, izjednačavanje stručnosti sudija kao neophodnog uslova za obavljanje sudijske funkcije sa Pravosudnom akademijom kao jednim od mogućih vidova obuke. Posebno su markantni predlozi za potpunu izmenu koncepta VSS, kako u smislu izmene sastava VSS (isključenje predsednika najvišeg suda iz članstva, izbor predsednik VSS iz reda nesudija, mogućnost da članovi VSS, osim profesora prava, budu i „istaknuti pravnici koji poseduju dokazana znanja i iskustvo u oblasti organizacije, funkcionisanja i reforme pravosuđa, a koje bi na predlog nadležnog skupštinskog odbora za pravosuđe birala Narodna skupština“), tako i za smanjenje broja članova VSS sa 11 na 10, funkcionisanje VSS sa „zlatnim glasom“ predsednika VSS; skraćenje mandata članova VSS sa pet na četiri godine; sužavanje nadležnosti VSS.

Svesno značaja ustavnog uređenja pravosuđa, koje predstavlja temelj za nezavisno i efektivno sudstvo i vladavinu prava, Društvo sudija Srbije i samo, u saradnji sa OEBSom i uz podršku Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Centra za pravosudna istraživanja – CEPRIS, Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM i Beogradskog centra za ljudska prava, organizuje više javnih debata kako bi dalo priliku stručnoj javnosti, a posebno sudijama, da iznesu svoje stavove o ovom pitanju.

Imajući u vidu značaj ustavnog položaja pravosuđa, Društvo sudija koristi priliku da organizuju, tokom Godišnjeg savetovanje sudija u Vrnjačkoj Banji, debatu o ovoj strateški važnoj temi.

Debata će biti održana 6.10.2017. godine u 14:30 u zgradi suda u Vrnjačkoj Banji.

Predsednik USTP-a
Jelena Gajić

USTP pozdravlja raspisivanje izbora za 54 zamenika tužioca

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije pozdravlja raspisivanje konkursa Republike Srbijea za 54 mesta od strane Državnog veća tužilaca Republike Srbije, jer će se izborom nosilaca javnotužilačke funkcije osnažiti kapaciteti javnog tužilaštva i podići nivo ažurnosti i efikasnosti u rešavanju predmeta, što je jedan od osnovnih kriturijuma za jačanje poverenja građana u rad javnotužilačke organizacije.

Državno veće tužilaca je, u veoma kratkom roku, odreagovalo na odluku Ustavnog suda Republike Srbije kojom je suspendovana primena tada važećeg Pravilnika o izboru zamenika tužilaca koji se prvi put biraju u delu, te je izmenjena procedura za rangiranje i predlaganje kandidata za izbor tako što su izbrisane osporene odredbe, koje se tiču postupka dodatnog rangiranja kandidata koji polažu test i kandidata Pravosudne akademije.

Smatramo da je, donošenje novog Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita, na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju zamenika javnog tužioca, pre donošenja konačne odluke Ustavnog suda o zakonitosti prethodnog Pravilnika, intencija Državnog veća tužilaca, da se interes građana i nastavak izbornog procesa u tužilaštvima u kojima za time postoji najveća potreba, se podigne na najviši nivo.

Takođe, smatramo da će Državno veće tužilaca, postupak izbora sprovesti u najkraćem mogućem roku i Narodnoj skupštini predložiti kandidate sa najvišim stepenom stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, te da će većinu predloženih kandidata činiti tužilački i sudijski pomoćnici za koje se, po logici stvari, očekuje najviši stepen teorijskog i praktičnog znanja, s obzirom da svakodnevno u tužilaštvima i sudovima rade na poslovima za koje se kandiduju. Ovakav pristup izbora na sudijsku funkciju očekujemo i od Visokog saveta sudstva.

Dalji zadatak Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije je zaštita interesa navedenih kategorija državnih službenika u svetlu ustavnih promena, a u pravcu daljeg postojanja ravnopravnog položaja svih kandidata prilikom izbora na javnotužilačku, odnosno sudijsku funkciju.

Predsednik USTP-a
Jelena Gajić

Udruženju sudija prekršajnih sudova Republike Srbije

Beograd, ulica Kneginje Zorke broj 4, I sprat

Poštovani,

Kao članovi Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije, imali smo potrebu da se izjasnimo povodom predloga ovog Udruženja za izmenu Ustava Republike Srbije u smislu člana 147. stav 2. koji, po predlogu ovog Udruženja treba da glasi: „Po pravilu, za sudiju će biti birano lice koje je završilo početnu obuku Pravosudne akademije“.

Naime, kako se ovaj predlog apsolutno tiče mogućnosti tj. nemogućnosti stupanja na sudijsku funkciju u budućnosti nas kao višegodišnjih sudijskih pomoćnika, a pre svega kao članova ovog Udruženja, smatramo ovakav predlog za izmenu Ustava, uz dužno poštovanje, nekorektnim od strane Udruženja.

Pre svega kao članovi Udruženja osećamo potrebu da se ogradimo od ovog predloga Udruženja, te istaknemo kako to sasvim sigurno nije i naš stav, niti u tom delu stojimo iza takvog predloga za izmenu Ustava.

Tokom dosadašnjeg članstva, kao sudijski pomoćnici, od Udruženja nismo očekivali (niti smo dobijali) vidljivu podršku na putu ka napredovanju u karijeri, ali smatramo da kao Vaše kolege i kao članovi Udruženja nismo zaslužili da budemo sputavani na tom putu.

Naime, stav Udruženja vezan za Pravosudnu akademiju ne možemo opravdati iskrenom brigom za budućnost pravosuđa i željom za obezbeđivanjem dostojnog i stručnog sudijskog kadra, s obzirom na to da je nejasan razlog da se Pravosudna akademija kao ustanova uopšte nađe u tekstu Ustava, a što je ocenio i dobar deo stručne javnosti, među kojom su često isticani problemi vezani za transparentnost izbora polaznika Pravosudne akademije i izbor mentora na istoj, a pri čemu posebno ističemo činjenicu da su polaznici Pravosudne akademije u radnom odnosu kod iste, kao poslodavca, te da bi svaki sudijski pomoćnik koji bi upisao Akademiju, morao prethodno da raskine radni odnos u sudu u kome je zaposlen.

Postavlja se pitanje da li bi takva situacija u kojoj iskusni sudijski pomoćnici napuštaju svoja radna mesta, da bi bili obučavani na Pravosudnoj akademiji praktično za one poslove za koje se svakako pripremaju u toku svog rada u sudu, zaista bila u interesu budućeg boljeg pravosuđa za koje se svi zalažemo.

Smatramo da brojni problemi u pravosuđu postoje, to je nesporno, kako među stručnom javnošću, tako i uzevši u obzir nizak nivo poverenja građana u pravosudne organe, međutim, smatramo da Pravosudna akademija nije ustanova koja obezbeđuje stručnost i dostojnost budućim nosiocima pravosudnih funkcija išta više od sudova i tužilaštava u kojima se isti ti polaznici Akademije na kraju krajeva i obučavaju za praktičan rad kada stupe na funkciju.

Ubeđeni smo da uzevši u obzir način na koji je Pravosudna akademija u Republici Srbiji osnovana i sve probleme u njenom statusu i funkcionisanju iznete mnogo puta od strane, između ostalih i Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika (po čijoj inicijativi je Ustavni sud Srbije na sednici održanoj 06.02.2014. godine doneo odluku broj IUZ-497/2011 kojom je utvrđeno da su odredbe člana 40. stav 8, stav 9. i stav 11. Zakona o pravosudnoj akademiji neustavne), ista na žalost ne predstavlja garanciju nezavisnosti sudijske odnosno tužilačke funkcije, niti sama po sebi pruža garanciju stručnosti i dostojnosti budućih nosilaca navedenih funkcija.

I na kraju, ističemo da je ovakav predlog za izmenu ustava Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije kojim se a priori prilikom izbora sudija daje prednost licima koja su prošla početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, izazvao kod nas sudijskih pomoćnika sumnju u svrsishodnost našeg članstva u tom Udruženju.

Novi Sad, 11.09.2017. godine

Članovi Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije-
Sudijski pomoćnici Prekršajnog suda u Novom Sadu
i Prekršajnog apelacionog suda-Odeljenje u Novom Sadu

Nastavljen razgovor povodom izmene ustavnog okvira

U Palati Srbije je dana 07.09.2017. godine, nastavljena rasprava o promenama Ustava Srbije, a koje se odnose na pravosuđe, u okviru Drugog okruglog stola koji organizuje Ministarstvo pravde u saradnji sa misijom OEBS, na kom okruglom stolu su učestvovali predstavnici Ministarstva pravde, predstavnici nevladinih organizacija i građanska udruženja, kao i predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije.

Predstavnici Ministarstva pravde su na ovom drugom okruglom stolu izneli da očekuju da će promena ustava doneti Srbiji jednaku primenu zakona za sve građane i efikasnu pravdu, te da će se Srbija truditi da ispuni zadate rokove kada je reč o ustavnim promenama u pravosuđu.

Pet udruženja građana koji imaju iskustva u oblasti prava i pravosuđa i to Društvo sudija Srbije, Udruženje tužilaca Srbije, Centar za pravosudna istraživanja, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava je protestvovala zbog načina isključivanja stručne i šire javnosti u postupak promene Ustava, zbog čega su i pozvali Ministarstvo pravde da objavi nacrt promene Ustava u kome bi bilo moguće raspravljati, navodeći da je potrebno da predstavnici Vlade i ministarstva bez odlaganja otvore javnu raspravu o promenama Ustava u koji će da uključe ne samo odabrana udruženja građana, već i druga udruženja, institucije, pojedince i građane. Posebno su izrazili zabrinutost zbog načina na koji se debata o Ustavu odvija, a između ostalog i zabrinutost što predložene izmene predviđaju novu ulogu Pravosudne akademije.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, Milan Antonijević rekao je da nevladin sektor čeka vladine predloge i precizne formulacije po pitanju nezavisnosti sudstva, te da očekuje predloge Vlade po pitanju izvora sudija kao i po pitanju Pravosudne akademije, nakon čega bi evenutalno Ministarstvo pravde, trebalo objaviti i svoje predloge za promenu Ustavnih okvira.

Nešto drugačije misle u Demokratskoj stranci, te predlažu da sudije i predsednike sudova bira Visoki savet sudstva dok bi ih ukazom postavljao predsednik Srbije. Uloga predsednika, bi po njima bila, pre svega simbolička, a koja bi izražavala državno jedinstvo Republike Srbije u skladu sa članom 111 Ustava i ništa više od toga.

Iz Udruženja tužilaca kažu da predlog DS-a nije depolitizacija izbora sudija i tužilaca već relokacija političkog uticaja. Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca je naveo da sadašnji postojeći sistem treba imati 11 članova Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, koji čini 7 sudija. Po nekim našim nagoveštajima, biće pokušaja da se smanji učešće sudija i tužilaca u VSS-u i DVT-u, na neki prihvatljiv minimum od 5, da bi se smanjio uticaj sudija i tužilaca u oceni stručnosti onih koji treba da budu birani na pravosudne funkcije.

Ministarstvo pravde ima drugačija očekivanja, pa je pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović izneo svoje očekivanje da će promena Ustava doneti Srbiji jednaku primenu zakona za sve građane i efikasnu pravdu. Sa druge strane da će to prouzrokovati kod sudija kvalitete stručnosti, nepristrasnosti, marljivosti i naravno odgovornosti za sve ovo što je pobrojano. Najavljeno je da Srbija do kraja godine treba da usvoji ustavne promene koje treba da omoguće potpunu nezavisnost sudstva.

Nasuprot tome Udruženje tužilaca smatra da ministarstvo pokušava da razvodnjava teme kako ne bi pričali o suštinskim stvarima, te da u tim razvodnjima pokušavaju da pronađu sistem kontrole izvora sudija i tužilaca.

Predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije je izrazila obavezu Udruženja da ukaže javnosti na bitne činjenice, koje bi ključne institucije mogle da ignorišu prilikom pregovora za Ustavne promene. Jedini zahtev evropskih institucija, koji je uslov za napredovanje u pregovorima i zatvaranje Poglavlja 23 je depolitizacija izbora sudija i javnih tužilaca. PA u postojećem obliku po mišljenju USTP predstavlja smetnju na tom putu, na koju je ukazivao i Savet za borbu protiv korupcije, obzirom da merila za izbor članova komisija za prijemni ispit na početnu obuku, za početnu obuku i za završni ispit, nisu bila jasno predviđena statutom PA. Način selekcije kandidata za prijem na početnu obuku je nedovoljno određen. Diskutabilna je i regrutacija mentora- predavača na PA, za koje nisu utvrđeni uslovi za imenovanje. PA nema dovoljne kapacitete i objektivne kriterijume za izbor komisija, mentora i predavača. Kako je PA dato u nadležnost da sprovodi edukaciju sudskog i tužilačkog osoblja, postavlja se pitanje razloga i vrste nadležnosti za njeno uvršćivanje u Ustav. Dovođenje u ravan sa DVT-om i VSS-om nema utemeljenje, jer su to državni organi koji imaju ustavom poverena ovlašćenja u pogledu garancije nezavisnosti i samostalnosti sudija, odnosno samostalnost javnih tužilaca i njima je inherentno da biraju sudije i tužioce. Još je jednom podsetila na odluku Ustavnog suda iz 2014. godine. Stručna i šira javnost mora biti upoznata sa činjenicom da danas u Srbiji ne postoji nijedan polaznik početne obuke na PA koji je prošao obuku koja je utvrđena u skladu sa zakonom od strane DVT i VSS, a što jasno proizilazi iz činjenice da je VSS prvi put utvrdio program početne obuke dana 21.04.2015. godine, a DVT dana 14.05.2015. godine. Imajući u vidu da obuka traje 30 meseci.

Imajući u vidu izuzetno ozbiljne nedostatke u funkcionisanju PA i činjenicu da ne postoji mehanizam za procenu efikasnosti i adekvatnosti obuke koji sprovodi, kao i suštinski zabrinjavajuće izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije o načinu rada PA, USTP smatra da PA treba svoje nadležnosti da temelji na organizovanju i usavršavanju obuke za funkcionere i osoblje u pravosuđu, a nikako da u skorije vreme može da postane referentna institucija koja će imati izborne kompetencije i predstavljati „lek“ za depolitizaciju pravosuđa.

Predsednik Alumni kluba Pravosudne akademije je istakao da su stručnost i nezavisnost ključni elementi neraskidivo povezani sa pojmom sudije i da zato stručnost mora postati osnov za stupanje na pravosudnu funkciju, kao i napredovanje u karijeri, zbog čega bi podizanje Pravosudne akademije na rang ustavne kategorije, tj. propisivanje završene početne obuke Pravosudne akademije kao uslova za izbor na pravosudnu funkciju bilo nužno. Ovakvim načinom rangiranja Pravosudne akademije kao ustavne kategorije obezbedilo bi se poštovanje međunarodnih standarda i povećala pravna sigurnost, čime bi se okončala dvodecenijska težnja za uspostavljanjem jasnih, objektivnih, merljivih kriterijuma i povećala pravna sigurnost iz razloga što su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca skloni neopravdanom uvećanju svojih diskrecionih prava. Kriterijumi i merila za izvor moraju biti zakonska, a ne podzakonska materija što se mora definisati u Ustavu čime bi se Pravosudnim savetima ostavila diskrecija samo u onoj meri u kojoj ona zaista neophodna, za pravilan rad ovih tela, a što ih ne bi ometalo u vršenju njihove vlasti jer bi ta vlast bila ograničena na njeno vršenje po jasnim odredbama.

Predsednik Udruženja sudija Prekršajnih sudova sudija Milan Marinović predstavio je predloge izmene Ustava koji predviđaju da Pravosudna akademija bude pretežna tačka ulaska u pravosuđe i stupanje na funkciju uz ostavljanje mogućnosti i sudijskim i tužilačkim pomoćnicima da i oni mogu pristupiti funkcijama do nošenje zakona koji bi odgovorio da li ova kategorija može samo karijerno napredovati u okviru struke ili pored toga imati i mogućnost i konkurisanja na mesta pravosudnih funkcionera.

Predsednik USTP-a
Jelena Gajić

Strukovna udruženja imaju isti stav po pitanju izbora sudija i zamenika javnih tužilaca

Udruženje sudijaskih i tužilačkih pomoćnika u svom predlogu predstojećih izmena Ustava, u delu koji se odnosi na izbor sudija, kao i na izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, navodi sledeće izmene:

Član 147 stav 1 i stav 2 Ustava brisati, tako da postojeći stav 3 postane stav 1, uz imenu tako da glasi: „Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za obavljanje sudijske funkcije.“

Član 147 stav 4 Ustava postaje stav 2, uz izmenu tako da glasi: „Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija u drugi ili viši sud.“

Član 159 stav 2 i 5 izmeniti, tako da i javnog tužioca i zamenika javnog tužioca bira isključivo Državno veće tužilaca, a stav 6 brisati i u stavu 7 brisati „trajno obavljanje funkcije“.

Mišljenja smo da je smisao predloženih izmena proširenja nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državno veće tužilaca da samostalno odlučuje o izboru sudija za prvi izbor, odnosno o izboru javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, s obzirom na to da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca organi sastavljeni od stručnih lica koji su kompetentni da izaberu kandidate za prvi izbor, nakon sprovedenog transparentnog i objektivnog postupka.

Ovakve predloge za buduće izmene Ustava, imala su i druga strukovna udruženja, pre svega Udruženje tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije. Udruženje sudija prekršajnih sudova u predlozima izmena u pogledu izbora navelo je da treba dodati novi stav koji će glasiti: „Po pravilu, za sudiju će biti birano lice koje je završilo početnu obuku Pravosudne akademije“. U svom obrazloženju ističu da ne bi trebalo biti propisano da se izbor sudija vrši isključivo među licima koja su završila početnu obuku Pravosudne akademije. Ovo pre svega jer u sistemu pravosuđa postoji veliki broj stručnih sudijskih pomoćnika koji mogu i treba da budu birani za sudije, posebno stoga što je u vreme kada su primljeni na radna mesta sudijskih pomoćnika, to bio jedini i prirodan put izbora na sudijsku funkciju.

Kako je Pravosudnoj akademiji dato u nadležnost da sprovodi edukaciju sudskog i tužilačkog osoblja postavlja se pitanje razloga i vrste nadležnosti za njeno uvršćivanje u Ustav. Dovođenje u ravan sa Državnim većem tužilaca i Visokim savetom sudstva nema utemeljenje, jer su to jedini državni organi koji imaju Ustavom poverena ovlašćenja u pogledu garancije nezavisnosti i samostalnosti sudija, odnosno samostalnost javnih tužilaca i njima je inherentno da biraju sudije i tužioce.

I dalje napominjemo da Visoki saveta sudstva i Državno veće tužilaca, kao ustavne kategorije, moraju samostalno da odlučuju o izboru sudija, odnosno izboru javnih tužlaca i zamenika javnih tužilaca, a da Pravosudna akademija, do sada, nije dostigla pun kapacitet organizacije da bi postala ustavna kategorija i jedini put ka ulasku u izbor na sudijsku i javnotužilačku funkciju, posebno vodeći računa o sudijskim i tužilačkim pomoćnicima koji su pravo da budu birani za sudije i zamenike javnog tužioca već stekli po važećim zakonima.

Predsednik USTP-a
Jelena Gajić

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

USTP obaveštava stručnu i širu javnost da je dana 31.07.2017. godine podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba 77-a Zakona o javnom tužilaštvu i člana 45-a Zakona o sudijama, nalazeći da se osporenim odredbama krši načelo jednakosti građana (član 21. Ustava) i povređuje Ustavom zajemčeno pravo na stupanje na javne funkcije pod jednakim uslovima (član 53. Ustava), da se osporenim odredbama ograničava Ustavom utvrđena nadležnost Visokog saveta sudstva (član 154. Ustava) i Državnog veća tužilaca (član 165. Ustava), koji kao samostalni i nezavisni državni organi samostalno utvrđuju predlog kandidata za prvi izbor sudija i zamenika javnih tužilaca, kao i da se osporenim odredbama narušava ostvarivanje ustavne funkcije Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da obezbede i garantuju nezavisnost i samostalnost sudija (član 153. stav 1. Ustava) i samostalnost javnih tužilaca i njihovih zamenika (član 164. stav 1. Ustava) time što Ustavom ustanovljene nezavisne organe obavezuje ocena kojom je određen uspeh kandidata na početnoj obuci, a koju daje Pravosudna akademija.

USTP nalazi da se radi o povredama Ustavnih odredaba u pogledu kojih je Ustavni sud Srbije prethodno reagovao svojim odlukama IUz 497/11, IUz 427/13 i Iuz 428/13, po ranije podnetim inicijativama USTP i našao da osporene odredbe Zakona o Praovosudnoj akademiji, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama nisu u saglasnosti sa Ustavom, zbog čega ostaje nejasno iz kog razloga se poslednjim izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama u iste inkorporiraju odredbe za koje smatramao da ponovo krše ona Ustavom zajemčena prava i ovlašćenja koja je Ustavni sud Srbije prethodno štitio odlukama IUz 497/11, IUz 427/13 i IUz 428/13.

Takođe, obzirom da se osporenim ustavnim odredbama ograničavaju ustavna ovlašćenja Državnog veća tužilaca i Viskog saveta sudstva, te da se istima ovi organi, između ostalog, obavezuju na donošenje Pravilnika kojima se diskriminišu kandidati u postupku izbora na javnotužilačku i sudijsku funkciju, a koji Pravilnici će i sami biti predmet ocene zakonitosti od strane Ustavnog suda Srbije, USTP apeluje da Ustavni sud Srbije istovremeno sa ocenom zakonitosti Pravilnika odluči i o ustavnosti odredaba zakona koje Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva obavezuju na donošenje ovih Pravilnika, kao i da prihvati privremenu meru koja je predložena, a kako je to učinio nedavno, nakon pokretanja postupka za ocenu zakonitosti Pravilnika Državnog veća tužilaca. Smatramo da je neophodno da se primene isti principi ažurnosti u radu Ustavnog suda Srbije, obirom da se praktično radi o jedinstvenom problemu, čiji je uzrok u različitom tumačenju odredba člana 77-a Zakona o javnom tužilaštvu i 45-a Zakona o sudijama i njihovom primenom u praksi, a za koje odredbe USTP smatra da su neustavne i da kao takve treba da budu uklonjene iz pravnog poretka Republike Srbije. Dakle, ključni uzrok problema koji su uočeni vezano za prvi izbor zamenika javnih tužilaca i sudija na pravosudnu funkciju nisu Pravilnici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva koji su doneti na osnovu ovih zakona, već upravo odredbe samih zakona za koje nalazimo da direktno diskriminišu građane Republike Srbije koji konkurišu za pravosudnu funkciju i koji obavezuju Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva da takve Pravilnike donesu, te je neophodno da se što pre ispita ustavnost osporenih odredaba i omogući Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva da nesmetano sprovode svoja ovlašćenja u postupku predlaganja zamenika javnih tužilaca i sudija za prvi izbor.

Pored navednog, pozivamo Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva da prilikom sprovođenja budućih konkursa, pre eventualnih odluke Ustavnog suda Srbije po podnetim inicijativama, razmotre da li i u kojoj meri okolnost da početna obuka na Pravosudnoj akademiji nije utvrđena od strane Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva u skladu sa zakonom sve do 2015. godine ima uticaj na ocenu završnog ispita polaznika početne obuke na Pravosudnoj akademiji.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

USTP pozdravlja hitnost u postupanju Ustavnog suda Srbije u vezi sa pokretanjem postupka za utvrđivanje nezakonitosti i obustave izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu Pravilnika Državnog veća tužilaca o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, nalazeći da je ovakva ažurnost svakako kvalitet u radu Ustavnog suda Srbije i da će se ispoljena hitnost u postupanju Ustavnog suda Srbije bez izuzetka očekivati i povodom drugih inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti akta kojima se uređuje postupak prvog izbora na pravosudnu funkciju, baš kao i donošenje privremenih mera, koje su prema našem iskustvu, po pravilu, izostajale.

USTP smatra da je saopštenje Alumni kluba PA u vezi sa ovom odlukom suda preuranjeno, obzirom da se odluka o zakonitosti pravilnika tek očekuje, pri čemu će ista, ukoliko Ustavni sud Srbije nađe da su osporene odredbe u suprotnosti sa zakonom, proizvoditi pravna dejsta pro futuro, dakle za ubuduće, kao što je to bio slučaj i sa odlukom Ustavnog suda Srbije Iuz 497/11 od 06.02.2014. godine. Stoga je neprihvatljiva i formalno pravno apsolutno netačna ocena da se ovakvom odlukom Ustavnog suda Srbije faktički priznaje da je u prethodnom periodu izbor zamenika javnih tužilaca koji se biraju prvi put po osporenom Pravilniku nezakonit. Šta više, ukoliko je samo pokretanje postupka za ocenu zakonitosti Pravilnika osnov za zaključak Alumni kluba PA da su zamenici javnog tužioca koji su izabrani na osnovu istog nezakonito izabrani, da li je po toj logici odluka Ustavnog suda Srbije Iuz 497/11 od 06.02.2014. godine, kojom je utvrđeno da su odredbe člana 40 stav 8 Zakona o Pravosudnoj akademiji suprotne odredbama Ustava Republike Srbije, osnov za zaključak da su sudije i zamenici javnog tužioca, koji su birani na osnovu tog člana pre donošenja navedene odluke, neustavno izabrani? USTP svakako smatra da nisu, ali se pita da li Alumni klub PA ovakvim argumentima nesvesno dovodi u pitanje i izbor svojih kolega, nekadašnjih polaznika početne obuke PA, pored toga što bespotrebno kalja ugled svih izabranih nosilaca javnotužilačke funkcije?

Nadalje, navod saopštenja da je DVT, čiji su članovi, između ostalog, izabrani predstavnici tužilačke organizacije, Republički javni tužilac i Ministar pravde, osporenim Pravilnikom pokušalo da izigra zahteve EU, po nalaženju USTP predstavlja krajnje malicioznu i neutemeljenu tvrdnju, obzirom da je Pravilnik DVT u potpunosti prihvatio rešenja iz pozitivnog zakonodavstva Republike Srbije, odnosno Zakona o javnom tužilaštvu, čije su poslednje izmene i dopune, koje su osnov za donošenje Pravilnika DVT, obrazložene upravo potrebom da se u praksi sprovedu odluke Ustavnog suda Srbije Iuz 497/11 i Iuz 428/13. Istovremeno, prilično neverovatno zvuči teza da Narodna skupština zemlje koja je na putu ka EU otvorila pristupna poglavlja 23 i 24 usvaja zakon, da bi nakon toga članovi DVT, u kome sede predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, primenjujući u praksi isti taj zakon, pokušavali da izigraju zahteve EU. Budući da ni Ustav Republike Srbije, niti Zakon o javnom tužilaštvu, ne propisuju da je PA jedini put do izbora na pravosudnu funkciju, imajući u vidu hijerarhiju opštih akata, teško je očekivati da to propiše Pravilnik DVT, kao podzakonski akt, pa se optužba za navodni pokušaj izigravanja EU po toj logici može isključivo pripisati predlagaču zakona i Narodnoj skupštini koja ga je usvojila, a ne DVT koje je zakon primenilo.

USTP podseća da je radna grupa DVT koja je radila na nacrtu Pravilnika obuhvatila veliki broj predstavnika struke, uključujući i predstavnika Alumni kluba PA, te da je usvajanju Pravilnika u DVT prethodila ozbiljna i široka javna rasprava, u kojoj su svi bili slobodni da iznesu primedbe na njegov nacrt pre usvajanja.

Naposletku, ako postoji nešto sporno u Pravilniku DVT, to su, po oceni USTP, odredbe koje su prepisane iz člana 77-a Zakona o javnom tužilaštvu, kojom se propisuje obaveza DVT da utvrđuje stručnost i osposobljenost svih kandidata, osim onih sa završenom početnom obukom PA, ali to je predmet sasvim druge inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Srdačno,
Predsednik USTP-a
Jelena Gajić

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Ustavni sud preispituje zakonitost pravilnika Državnog veća tužilaca

Ustavni sud Srbije je prihvatio inicijativu Alumni kluba (diplomaca) Pravosudne akademije i pokrenuo postupak za utvrđivanje nezakonitosti pravilnika o izboru na prvu javnotužilačku funkciju koji je donelo Državno veće tužilaca (DVT), saopšteno je iz tog kluba.

Istovremeno Ustavni sud je odredio privremenu meru, kojom se obustavljaju svi postupci izbora zamenika tužilaca po tom pravilniku.

Alumni klub u svom saopštenju tumači da to znači da se "svakome pa i Narodnoj skupštini, zabranjuje da preduzima radnje po tekućim konkursima za nove zamenike tužilaca".

Ovim je, kako dodaje Alumni klub, blokiran izbor tužilaca u Srbiji do konačne odluke Ustavnog suda o saglasnosti pravilnika DVT sa Zakonom o javnom tužilaštvu.

Takođe navodi i da ova odluka blokira izbor u Narodnoj skupštini za 18 kandidata koje je DVT po hitnom postupku parlamentu predložio 14. jula.

Sa druge strane, Udruženje tužilaca Srbije smatra da su izborni postupci pred DVT na osnovu ovog Pravilnika sprovedeni u skladu sa zakonom i Ustavom, a da odluke Ustavnog suda proizvode pravno dejstvo "pro futuro" - za ubuduće.

Zbog toga, kako za Tanjug kažu u tom Udruženju, nema govora o blokadi izbora tužilaca koji je u toku.

"U poslednjih godinu dana izabran je na prvu funkciju veliki broj zamenika javnih tužilaca koji dolaze iz svih kategorija, tužilačkih i sudijskih pomoćnika, polaznika pravosudne Akademije", podsetio je Nenad Stefanović član UO Udruženja tužilaca Srbije.

On je dodao da će tek ako Ustavni sud utvrdi nezakonitosti u pravilniku, DVT biti u obavezi da donese novi.

Prema njegovim rečima, u praksi Ustavnog suda usvajanje privremenih mera nije uobičajeno, pogotovo kod ovako značajnih pitanja.

"U situacijama kada je javnost očekivala privremenu meru Ustavnog suda ona je izostala, a primer je neuspela reforma pravosuđa i reizbor sudija i tužilaca. Još jedna nelogičnost jeste da je Visoki savet sudstva usvojio sličan pravilnik a da u odnosu njega nije doneta bilo kakva odluka Ustavnog suda", napomenuo je Stefanović.

Izvor teksta:
RTS.rs

PREDLOZI ZA IZMENU USTAVNOG OKVIRA

UVOD

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije je reprezentativna, dobrovoljna, strukovna, profesionalna, nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija, koja se zalaže za poboljšanje položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kao i jačanje poverenja građana u pravosuđe Srbije, kroz učestvovanje u donošenju i predlaganju zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu njihov status i materijalno pravni položaj i koja ima uticaja na regulisanje i sprovođenje izbora na pravosudne funkcije, a sve radi poboljšanja efikasnosti pravosudnog sistema Republike Srbije i dostizanja međunarodnih standarda.

Osnovani smo 2012. godine i do danas ova organizacija broji oko 400 članova, dok je na teritoriji Republike Srbije ukupno zaposleno oko 1300 pomoćnika. Među članovima našeg Udruženja postoje i pripravnici u radnom odnosu, kao i pripravnici volonteri, za čije interese se ova organizacija takođe zanima.

Posao sudijskih i tužilačkih pomoćnika se u mnogome ne razlikuje od poslova koje obavljaju funkcioneri u pravosuđu, a činjenica da mnogi pomoćnici taj posao bavljaju više od deset godina, nas direktno svrstava u kategoriju kandidata sa najviše prava i očekivanja da budemo izabrani.

Najteži problem sa kojim smo se susreli jeste diskriminacija sudijskih i tužilačkih pomoćnika u odnosu na polaznike početne obuke Pravosudne akademije. Ustavni sud Srbije na sednici održanoj 6. februara 2014.godine, kojom je predsedavala Vesna Ilić Prelić, predsednica Ustavnog suda, utvrdio da odredbe člana 40. st. 8, 9. i 11. Zakona o Pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), koje se odnose na postupak izbora sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Danas postoji drugačiji problem. Ovo pre svega jer je novim Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira, koji je stupio na snagu 02. decembra 2016. godine, određeno da će prilikom prvog izbora članom 3 stav 3 merilo za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudiju koji se prvi put predstavljati ocena ostvarena na ispitu, dok je članom 10 istog Pravilnika propisano da se ispit, na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira, sastoji od pisanog testa – pitanja, a da sa druge strane, kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nemaju obavezu polaganja testa, već se njima uzima kao merodavna ocena sa završnog testa na Pravosudnoj akademiji, a što predstavlja simulaciju suđenja.

Ponovo nam preti situacija da budemo diskriminisani, imajući u vidu odredbu člana 45-a stav 3 Zakona o sudijama, kao i odredbu člana 77 Zakona o javnim tužilaštvima, u kojima se decidirano navodi da svršeni korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji kao kandidat u postupku izbora za sudiju ili zamenika javnog tužioca, koji se prvi put bira na sudijsku i javnotužilačku funkciju nije dužan da polaže ispite koje organizuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci Pravosudne akademije. Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kadnidata za sudiju koji se prvi put bira se, u delu koji se odnosi na ispit kojim se proverava stručnost i osposobljenost kandidata, u potpunosti primenjuje samo na kandidate za prvi izbor koji nisu završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji. U konkretnom slučaju to znači da su kandidati koji nisu završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji dužni da polažu Pravilnikom propisani ispit, što kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nisu dužni da učine, ali im je Pravilnikom ostavljena mogućnost da polažu navedeni ispit, po logici stvari ukoliko su nezadovoljni svojom završnom ocenom na početnoj obuci Pravosudne akademije, a ukoliko se odluče za polaganje ispita, kao merilo stručnost i osposobljenosti će im se uzeti ocena dobijena na ispitu, umesto završne ocene na početnoj obuci Pravosudne akademije (član 22 Pravilnika).

Sa druge strane, postavlja se pitanje statusa pomoćnika, s obzirom na to da je Ministarstvo pravde nadležno samo za utvrđivanje sistematizacije, donošenje kadrovskih planova (koji inače za 2017. godinu nismo pronašli), kao i za naknade za rad pomoćnika, jer je organ koji je nadležan za isplatu naknade zaposlenih državnih službenika po Zakonu o državnim službenicima. Visoki savet sudstva odlučuje po žalbi na sva rešenja o ocenjivanju državnih službenika u pravosudnom sistemu i eventualnom napredovanju. Ipak, za veliki broj pitanja vezanih za status i položaj pomoćnika postoji pravni vakuum, koji bi mogao da se reši izuzimanjem odlučivanja o pravima i obavezama pomoćnika iz delokruga poslova Ministarstva pravde i stavljanjem „pod kapu” Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Veoma je važno napomenuti i veliki problem nezapošljavanja pripravnika, odnosno istaći činjenicu da od 2013. godine radno mesto pripravnika u pravosudnim organima nije propisano Pravilnicima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudovima i javnim tužilaštvima i Kadrovskim planom, te da ih zamenjuje sve veći broj volontera, što je latentna opasnost od gašenja naše profesije, jer što je manje pripravnika, to je manje saradnika, što je manje saradnika, to je manji prostor za odabir pravosudnih funkcionera između kandidata koji zaslužuju da budu birani.

Svakako smatramo da Pravosudna akademija, za sada, nije dostigla pun kapacitet organizacije, te ćemo nastojati da ovaj naš stav obrazložimo detaljno u narednom periodu ustavnih promena, kao i da pokušamo konstruktivnim predlozima da unapredimo plan i obuku Pravosudne akademije, kroz formirani Programski savet, kako bi dostigla i zavredela da postane „jedini put ka ulasku” u izbor na sudijsku ili javnotužilačku funkciju, posebno vodeći računa o pomoćnicima koji su pravo da budu birani za sudiju i zamenika javnog tužioca, već stekli po važećim zakonima.

PREDLOZI

1. Čl. 142 stav 3 Ustava izmeniti tako da glasi: „U suđenju učestvuju sudije i sudijski pomoćnici, na način utvrđen zakonom.“

Sudijski pomoćnici pored toga što pomažu sudijama u radu, izrađuju nacrte odluka, analiziraju sudsku praksu i obavljaju druge poslove u skladu sa Zakonom o uređenju sudova i Sudskim poslovnikom, imaju i ovlašćenja da u pojedinim postupcima pred sudom i samostalno preduzimaju radnje, sve s ciljem efikasnosti i rasteređenja sudija, što je takođe i jedan od strateških ciljeva reforme pravosuđa. S tim u vezi, sudijski pomoćnici na osnovu člana 90 Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82, 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95,18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15, 106/15 u postupku raspravljanja zaostavštine mogu samostalno da uzimaju sve izjave volje i predloge učesnika, izuzev izjave o odricanju od nasleđa, zatim na osnovu člana 12. st.3 Zakona o izvršenju i obezbeđenju mogu da preduzimaju sudske radnje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja itd. Kako je uloga sudijskih pomoćnika veoma značajna i zbog obima samostalih ovlašćenja trebalo bi ih implementirati i u ustavne odredbe. Slično rešenje je usvojeno u Zakonu o javnom beležništvu gde su status i položaj javni beležnika i pomoćnika javnih beležnika obuhvaćeni i regulisani istim Zakonom.

Ovakvim rešenjem bismo postigli više rezultata, a najvažniji je da će se sudijski, a i tužilački pomoćnici naći pod ingerencijom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca gde i pripadaju.

Složićete se da sva ostala pitanja mogu biti rešena kroz Zakonsku regulativu, i to proširenjem nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Naime, smatramo da bi trebalo da imaju mnogo veće ingerencije što se tiče Pravosudne akademije, prijemnog ispita za upis, odabira mentora, izbora direktora itd.

2. Čl. 144 stav 1 Ustava izmeniti tako da glasi: „Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda bira Visoki savet sudstva“.

Od fundamentalne važnosti jeste isključiti politička dela iz postupka za izbor predsednika suda najviše instance. Time se obezbeđuje puna nezavisnost u vršenju sudijske funkcije.

3. Čl. 146 stav 2 Ustava brisati.

Trebalo bi isključiti ustavnu mogućnost da se sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju biraju na probni period. Ovakav izuzetak od načela samostalnosti sudijske funkcije je i u prethodnom periodu naišao na poteškoće u primeni, posebno jer je prethodno trebalo da se vrednuje rad sudija na trogodišnjem mandatu, sve zbog nedonošenja odgovarajućeg podzakonskog akta. Međutim, pored evaluacije rada, u svakom trenutku Visoki savet sudstva ima mogućnost kontrole i nadzora nad radom sudije koje je prvi put izabran i raspolaže mehanizmima kao što su posutpak za razrešenje da isključi iz rada onog sudiju koji dobro ne vrši svoj posao. U tom kontekstu preispitivanje odluke o izboru sudije koje se prvi put bira nema nikakav pozitivan efekat, niti važniji domašaj.

4. Čl. 147 stav 1 i stav 2 Ustava brisati, tako da postojeći stav 3 postane stav 1, uz imenu tako da glasi: „Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za obavljanje sudijske funkcije.“

Čl. 147 stav 4 Ustava postaje stav 2, iz imenu tako da glasi: „Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija u drugi ili viši sud.“

Ono što je elaborirano u tački 3 mutatis mutandis odnosi se i na tačku 4. Predlog implicira proširenje nadležnosti Visokog saveta sudstva u smislu da samostalno odlučuje kako o izboru sudije za prvi izbor, tako i o napredovanju. Argument u prilog jeste i taj da je Visoki savet sudstva organ sastavljen od sudija profesionalaca koji su kompetentni da izaberu kandidate i za prvi izbor, a nakon sprovedenog transparentnog i objektivnog postupka i da intervenisanje od strane Narodne skupštine u vidu verifikacije dosadašnjeg predloga Visokog saveta sudstva osim političkog nema drugog efekta.

5. Čl. 153 Ustava

Vezano za stav 2 člana 153 Ustava, koji reguliše da predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti učestvuju kao članovi u radu Visokog saveta sudstva. Trebalo bi ukinuti članstvo po funkciji u ovom organu za ministra nadležnog za pravosuđe i predsednika nadležnog odbora Narodne skupštine, jer ono predstavlja legalan vid upliva političkog uticaja u javnotužilačku organizaciju, kako prilikom izbora i prestanka funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, tako i prilikom odlučivanja o njihovim pravima i obavezama, napredovanju, dispciplinskoj odgovornosti, vrednovanju rada i dr.

U pogledu stava 3 člana 153 Ustava, predlog je da se iz sastava Visokog saveta sudstva brišu svi oni koji ne vrše sudijsku funkciju, uključujući tu i advokata i profesora pravnog fakulteta, kao ugledne i istaknute pravnike sa najmanje 15 godina iskustva u struci.

Da bi efektivno i u punom sastavu mogao da vrši poslove iz svoje nadležnosti, Visoki savet sudstva mora biti, kao što je to rečeno sastavljen isključivo od lica koja vrše sudijsku funkciju. Sa prethodnim rešenjem je bilo dosta problema u praksi zbog načina izbora predstavnika profesure i advokature. Iako je s jedne strane moguće razmeti intenciju prilikom uvršćivanja predstavnika pravnog fakulteta, koji bi mogao u segmentu nadležnosti Visokog saveta sudstva koji se odnosi na normativnu delatnost da da određeni doprinos, svrha delovanja predstavnika advokata u organu koji treba da garantuje samostalnost sudijske funkcije i da odlučuje o izboru i predstanku sudijske funkcije je krajnje nejasan i nepotreban.

6. Izmeniti čl. 154 Ustava, tako da Visoki savet sudstva samostalno odlučuje o svakoj vrsti izbora na sudijsku funkciju, kao i o prestanku sudijske funkcije.

7. Čl. 158 st. 2 Ustava izmeniti tako da glasi: „Republičkog javnog tužioca bira Državno veće tužilaca“.

Osnovna manifestacija samostalnosti javnotužilačke funkcije jeste način izbora nosilaca javnotužilačke funkcije, te bi u skladu sa tim trebalo ovlastiti isključivo Državno veće tužilaca da odlučuje o izboru svakog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, ali i šefa hijerarhijski najvišeg javnog tužilaštva u Republici Srbiji – Republičkog javnog tužioca. U skladu sa tim, izbor Republičkog javnog tužioca od strane Narodne skupštine, a na predlog Vlade i pribavljeno mišljenje nadležnog odbora Narodne skupštine nosi latentnu opasnost od konstantnog političkog uticaja. Isto važi i za čl. 158 st. 5, koji takav postupak i iste činioce predviđa prilikom prestanka funkcije Republičkog javnog tužioca. S tim u vezi je i odredba člana 160 st. 1 i st.2 Ustava, koja uređuje odgovornost Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca i Narodnoj skupštini, što bi trebalo brisati.

8. U članu 159 stav 2 i 5 izmeniti, tako da i javnog tužioca i zamenika javnog tužioca bira isključivo Državno veće tužilaca, a stav 6 brisati i u stavu 7 brisati „trajno obavljanje funkcije“.

Razlozi su detaljnije opisani u delu koji se odnosi na prvi izbor sudija i nadležnost Državnog veća tužilaca (tačke 3 i 10).

U članu 159 dodati novi stav, koji glasi: „Tužilački pomoćnici zamenjuju javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, u skladu sa zakonom.“

Budući da je od donošenja Zakonika o krivičnom postupku iz 2013. godine izričito omogućeno tužilačkim pomoćnicima da preduzimaju radnje u skraćenom postupku, što je dovelo do delegacije procesnih ovlašćenja sa javnog tužioca i zamenika javnog tužioca i na tužilačkog pomoćnika, a sve iz razloga efikasnosti i rasterećivanja posla nosilaca javnotužilačke funkcije, opravdano je uvesti i tužilačke pomoćnike kao ustavnu kategoriju, ne kao nosioce javnotužilačke funkcije, nego kao važnu kategoriju lica unutar javnog tužilaštva koja vrši poslove krivičnog gonjenja u skraćenom krivičnom postupku.

9. Izmeniti član 164 Ustava, koji uređuje položaj, izbor i sastav Državnog veća tužilaca, po istom principu kao u tački 5, koja se odnosi na Visoki savet sudstva.

Dakle, izmena ustavnog okvira mora da se kreće u pravcu isključivanja predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti iz članstva i rada u Državnom veću tužilaca. Trebalo bi ukinuti članstvo po funkciji u ovom organu za ministra nadležnog za pravosuđe i predsednika nadležnog odbora Narodne skupštine, jer ono predstavlja legalan vid upliva političkog uticaja u javnotužilačku organizaciju, kako prilikom izbora i prestanka funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, tako i prilikom odlučivanja o njihovim pravima i obavezama, napredovanju, dispciplinskoj odgovornosti, vrednovanju rada i dr.

10. Izmeniti čl. 165

Neprimereni uticaji politike treba da budu isključeni i davanjem širih ovlašćenja Državnom veću tužilaca tako što će biti ovlašćeno samostalno da vrši sve poslove iz svoje nadležnosti, da ne bude samo predlagač odluka, nego i donosilac, kao što npr. bira zamenike javnog tužioca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, tako da na osnovu ustava, zakona i podzakonskih akata odlučuje o kandidatima za prvi izbor za zamenika javnog tužioca. Postojeće rešenje je nekonzistentno, premda se zamenik javnog tužioca koji se prvi put bira na tu funkciju na relativno kratak mandatni period bira teže (Državno veće tužilaca ga samo predlaže, a Narodna skupština ga bira) od zamenika javnog tužioca koji se bira za trajno obavljanje funkcije (bira ga Državno veće tužilaca).

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

SAOPŠTENJE PREDSEDNIKA UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

U svetlu novih dešavanja, postavljanje novih Ustavnih okvira, kao i raspisivanju novih izbora na pravosudne funkcije, nalazim za shodno da vam se obratim, a imajući u vidu da smo u proteklom periodu od 6 meseci, od kako sam izabrana za predsednika Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, obišli 10-tak gradova, od toga razgovarali sa zaposlenim pomoćnicima i pripravnicima u 15-tak organa.

Posebno moram da naglasim da su na svim sastancima bila moji najbiliži saradnici, među kojima i glavna i odgovorna urednica Ivana Stojiljković časopisa “Justicija” koji časopis izdajemo u saradnji sa Kompanijom “Paragraf”, Jelena Dunjić, Nebojša Milutinović, Jelena Kukolj i Jasmina Minić, članovi Upravnog odbora, Marica Arsenović, Dunja Stojadinović još mnogi.

Na sastancima smo uglavnom govorili o dosadašnjem radu Udruženja, odnosno o ukazivanju na diskriminaciju u odnosu na polaznike početne obuke Pravosudne akademije, imajući u vidu da smatramo da nepravedno imaju prednost prilikom izbora na pravosudne funkcije u odnosu na nas. Ovo pre svega jer novim Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira, koji stupa na snagu 15. novembra 2016. godine, određeno da će prilikom prvog izbora članom 3 stav 3 merilo za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudiju koji se prvi put predstavljati ocena ostvarena na ispitu, dok je članom 10 istog Pravilnika propisano da ispit na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira se sastoji od pisanog testa – pitanja, a da sa druge strane, kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nemaju obavezu polaganja testa, već prilikom izbora kandidata koji su završili početnu obuku PA uzima ocena sa završnog testa na Pravosudnoj akademiji, a što predstavlja simulaciju suđenja.

Nneizostavna tema svakog sastanka je bio status i materijalni položaj pomoćnika u sudovima i javnim tužilaštvima, za šta su pomoćnici bili uglavnom više zainteresovani, obzirom da brojimo prema zvaničnim izveštajima trenutno preko 1.300, a da su potrebe, u odnosu na ovaj broj, za funkcionerima veoma male, te je velika većina pomoćnika više zainteresovana za svoj statusni i materijalni položaj.

Veoma bitno pitanje kojim se bavi Udruženje, jeste status pomoćnika, obzirom da je Ministarstvo pravde nadležno samo za utvrđivanje sistematizacije, donošenje kadrovskih planova (koji inače za 2017. ne postoji), kao i za naknade za rad pomoćnika, jer je organ koji je nadležan za isplatu naknade zaposlenih državnih službenika po Zakonu o državnim službenicima. Za sva ostala pitanja vezana za status i položaj pomoćnika je nadležan Visoki savet sudstva, obzirom da je Visoki savet sudstva nadležan za odlučivanje po žalbi na sva rešenja koje o ocenjivanju državnih službenika u pravosudnom sistemu i na sva rešenja koja su u nadležnosti predsednika suda o ocenjivanju i evenutalno napredovanju.

Podsetili smo na trenutnu zabranu zapošnjavanja koja je na snazi, kao i nedostatku sredstava predviđenu Zakonom o budžetu za potrebe napredovanja državnih službenika, odnosno činjenici da Zakonom o budžetu za 2017. godinu nisu predviđena sredstva za napredovanje državnih službenika po osnovu ocenjivanja. Možete zaključiti da je po osnovu radnog staža dozvoljeno napredovanja, što nama vrlo ide u prilog. Takođe smo ukazali, sekretarima da zabrana zapošljavanja nije apsolutno zabrana, te da rukovodilac može da se obrati uvek Ministarstvu pravde sa zahtevom da se traži odobrenje za zapošljavanje novih ljudi, ukoliko za to postoji potreba i mogućnost.

Pričali smo o problemima na koje smo ukazivali prilikom ocenjivanja po novom Pravilniku, činjenici da dosta ljudi nisu ocenjeni ili su nepravilno ocenjeni, ili eventalno postoje sudovi gde su svi saradnici ocenjeni sa nižom ocenom, odnosno sa ocenom 4 po diskrecionoj oceni rukovodioca organa. Vrlo često se dolazi do situacije da diskreciona ocena rukovodioca pravosudnih organa, diskriminiše ljude koje treba zaposliti na neodređeno vreme, pa čak i na određeno vreme, jer su ukazali da dosta često se zapošljavaju ljudi, koji nisu bili volonteri u sudu i tužilaštvu, ili pak se preuzimaju zaposleni iz drugih organa, iako već postoje zaposleni koji i spunjavaju uslove za predviđeno radno mesto. Pravilno postupanje po Pravilniku o kriterijumima, merilima i postupku za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika, obezbeđuje nam bolji kako ekonomski tako i statusni položaj, od čega zavise naše naknade za rad, kao i mišljenje prilikom izbora.

Ukazali smo na veliki problem nedostatka pripravnika, odnosno na činjenicu da od 2013. godine mesto ripravnika u pravosudnim organima nije propisano Sistematizacijom i Kadrovskim planom, te da ih zamenjuje sve veći broj volontera, gde postoji opasnost da nas ovo dovede do gašenja naše profesije, jer što je manje pripravnika to je manje saradnika, što je manje saradnika to je manji prostor za odabir pravosnih funkcionera, između kandidata koji zaslužuju da budu birani.

Ono što je uglavnom bila primedba na Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja izbora nosioca javno-tužilačke funkcije, to je činjenica da postoji nesigurnost kod kandidata, koji je kriterijum za pravilnu kvalifikaciju dela pravilan i objektivan.

Pozivamo sve pomoćnike i pripravnike zaposlene u pravosudnom sistemu Republike Srbije da se priključe, da daju svoje sugestije, da daju svoje predloge što se tiče ustavnih okvira. Što se tiče našeg prava koje ćemo tražiti, što se tiče naših stečenih prava prilikom izbora, što se tiče diskriminacije u odnosu na polaznike Pravosudne akademije odnosno njihovo nepolaganje testa koju mi imamo obavezu da polažemo i posle svih ovih godina rada.

Predstavljali smo naš časopis Justiciju, naše ideje, predstavljali smo nove teme, način na koji možete da se obratite i na koji možete da stupite u kontakt sa nama, kako bi ste pisali, imajući u vidu da se ovim novim Pravilnikom za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika utvrđena jedna od ocena, odnosno merilo pisanja stručnih i naučnih radova.

Osvrnuli smo se i na Ustavne okvire, odnosno eventualne predloge što se tiče ustavnih okvira, gde imamo obavezu da se izjasnimo o istima do kraja ovog meseca, Radnoj grupi nadležnoj za ustanovljavanje Ustavnih okvira i predloga Ustavnih izmena, o čemu ću posebno da vas obavestim.

Veoma je važno da se podigne svest o Udruženju sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbje, da pomoćnici i pripravnici imaju predstavu kakve su naše aktivnosti, te da zajedno moramo raditi na poboljšanju položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, statusu, kao i da ukažemo svima koliko mi radimo i koji teret nosimo, a što pre svega ima koristi za poboljšanje efikasnosti pravosudnog sistema Republike Srbije, posebno u situaciji kada se radi na ispunjavaju uslovi za ulazak u Evropsku uniju i realizaciju svih planova za Poglavlje 23.

Još jednom vas sve pozivam da se uključite u našu borbu, te da date svoj doprinos kako bismo što više postigli.

Srdačno,
Predsednik USTP-a
Jelena Gajić

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, se ne slaže sa stavom Alumni kluba Pravosudne Akademije, da poslanici Narodne skupštine Republike Srbije ne treba da glasaju za predloge Državnog veća tužilaca, misleći na predložene kandidate za javne tužioce i zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju.

Takvim predlogom se direktno inkriminiše rad Državnog veća tužilaca kao najvišeg strukovnog tela kog čine neposredno izabrani predstavnici svih rangova tužilaštava, Republički javni tužilac, ministar pravde, uvaženi akademski predstavnik i predstavnici advokature i skupštinskog odbora za pravosuđe, označavajući i njihov rad sumnjivim.

Ovakva izjava predstavlja neargumentovanu kritiku na rad tela koje je na osnovu jasno definisanog postupka izabralo i predložilo Narodnoj skupštini kandidate sa stečenim stručnim znanjem i veštinama, a koje su garant da će u budućnosti savesno, stručno i odgovorno obavljati funkciju na koju su predloženi.

Pozivanje na prosečnu ocenu sa fakulteta kao krucijalnog kriterijuma za izbog koji, po pomenutom klubu, nije ispoštovan je zapravo skretanje sa teme i direktno dovođenje narodnih poslanika i javnosti u zabludu.

Prosečna ocena sa fakulteta nije i ne može biti kriterijum za predlaganje nosilaca javnotužilačke funkcije, kako formalno, tako ni logički. U konkretnom slučaju Državno veće tužilaca nije biralo najbolje svršene studente i pripravnike, već najbolje kandidate za obavljanje javnotužilačke funkcije..

Ističemo - od budućih nosilaca javnotužilačke funkcije očekuje se najviši stepen stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. To su kriterijumi koji su bili propisani i presudni za Državno veće tužilaca prilikom odabira kandidata. Upoznajemo javnost da stručnost podrazumeva teorijsko i praktično znanje potrebno za obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, a osposobljenost veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravnih znanja u rešavanju javnotužilačkih predmeta. Navedene osobine se ne stiču na fakultetu. Da se stiču, nosioci javnotužilačke funkcije bi bili birani odmah nakon završenog fakulteta i prosečna ocena bi bila ključno merilo. Upravo naprotiv, stručnost i osposobljenost se stiču kroz konstantan rad i usavršavanje u pravosudnom sistemu nakon završenog fakulteta. Najviši stepen znanja i veština su predloženi kandidati dokazali polaganjem pisanog testa kroz dobijene maksimalne ocene. Taj pisani test, kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj Akademiji, nisu polagali ravnopravno sa navedenim i svim ostalim kandidatima. Njihova stručnost i osposobljenost se pretpostavljala na osnovu ocene dobijene na završnom ispitu na Pravosudnoj akademiji, pri čemu je završni ispit činila simulacija suđenja, a na kojoj simulaciji su u najvećem broju i dobili najvišu ocenu.

Predoženi kandidati su prošli pored pisanog i usmeni deo provere koji je činio razgovor sa Komisijom DVT-a i kroz koji se cenila njihova veština komunikacije, umešnosti obrazlaganja pravnih stavova, poznavanja Zakona o javnom tužilaštvu, Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima i Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Cenjeni su i prema završenim postdiplomskim studijama, godinama radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita i vrsti posla, oceni sa pravosudnog ispita, objavljenim stručnim i naučnim radovima iz pravne oblasti i doprinosu vladavini prava. Sve navedeno su bili dodatni kriterijumi pomoću kojih je Komisija rangirala kandidate sa istim ocenama i pravila razliku među njima. I kod navedenih dodatnih kriterijuma se primećuje ista logika kao kod osnovnih stručnosti i osposobljenosti - da čine rad i usavršavanje kandidata nakon završenog fakulteta.

Činjenica da su među predloženim kandidatima, upravo u većini tužilački pomoćnici sa dugogodišnjim radnim iskustvom, je očekivana, jer se kroz praksu i rad i stvaraju najbolji kadrovi. Očekivano je, i da upravo oni pokažu najviši stepen teorijskog i praktičnog znanja i veština kroz dobijene najviše ocene na pisanoj i usmenoj proveri.

Sa druge strane, očekivano je i da simulacija nečega, ne može predstavljati dovoljan kvalitet.

S obzirom da Alumni klub Pravosudne akademije instruiše rad narodnih poslanika očekujući od istih da preuzmu nadležnost Državnog veća tužilaca i vrše proveru i kandidata koji nisu predloženi, te iste usmerava kako da glasaju, preporuka Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika je da se ne mešaju u rad tela čije nadležnosti ne poznaju, da ne dovode građane u zabludu da se biraju pripravnici, već nosioci javnotužilačkih funkcija i da prihvate polaganje testa, čime će se u proceduri izbora izjednačiti sa svim ostalim kadidatima i pokazati stepen svoje stručnosti i osposobljenosti, jer samo kada svi kandidati prolaze istu proceduru prilikom prvog izbora, možemo reći da su među jednakima izabrani najbolji.

Sa druge strane, očekivano je i da simulacija nečega, ne može predstavljati dovoljan kvalitet.

UDRUŽENJE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA RS

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

povodom utvrđivanja ispunjenosti stručnosti i osposobljenosti kandidata za zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju

Na sednici zakazanoj za dan 11.05.2017. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije naći će se na dnevnom redu izbor 17. zamenika Osnovnih javnih tužilaca u Republici Srbiji.

Kandidate za izbor jednoglasno je predložilo Državno veće tužilaca, kao najviši strukovni organ, nakon zakonito i objektivno sprovedenog postupka predlaganja za izbor kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na javnotužilačku funkciju, predviđenog Zakonom o javnom tužilaštvu i Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira.

U skladu sa navedenim Pravilnikom, ispunjenost kriterijuma stručnosti i osposobljenosti kandidata za izbor za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, ispitala je Komisija Državnog veća tužilaca u dvostrukom postupku provere i to kroz pisani deo provere - ispit i usmeni deo - razgovor sa kandidatima.

Navedeni način provere je omogućio da za javnotužilačku funkciju budu predloženi kandidati koji su pokazali najviši stepen ispunjenosti predviđenih kriterijuma, sa stečenim stručnim znanjem i veštinama koje su garancija da će u budućnosti savesno, stručno i odgovorno obavljati funkciju na koju su predloženi. Transparentnosti celokupnog izbornog postupka doprineo je rad Komisije Državnog veća tužilaca koja je rezultat svake faze izbornog procesa objavljivala na sajtu Državnog veća tužilaca, kao i mogućnost prisustva stručne i druge javnosti usmenom razgovoru kandidata i njegovo audio-video snimanje. Postupak provere kandidata je otpočeo polaganjem ispita za proveru stručnosti i osposobljenosti, kao kriterijuma za izbor, i sastojao se od testa sa dvadeset teoretskih pitanja iz oblasti krivičnopravnog zakonodavstva i izrade izreke optužnog akta, gde je svaki deo ispita posebno ocenjivan ocenama od 1 do 5, nakon čega je utvrđivana zbirna ocena.

Ispit je ukupno polagalo 133 kandidata, anonimno pod šiframa, što je dodatno obezbedilo objektivnost i nepristrasnost Komisije Državnog veća tužilaca u postupku ocenjivanja kandidata. Kandidati, koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, nisu polagali navedeni ispit, s obzirom na to da im je takva mogućnost data Zakonom o javnom tužilaštvu, te je jedini pokazatelj njihove stručnosti i osposbljenosti bila završna ocena dobijena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji. U drugom delu provere kriterijuma za izbor usledio je usmeni razgovor Komisije sa kandidatima, koji su položili ispit s ciljem ispitivanja njihove veštine komunikacije, umešnosti obrazlaganja pravnih stavova, poznavanja Zakona o javnom tužilaštvu, Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima i Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Svaki član Komisije je ocenjivao kandidate ocenom od 1 do 3 prema obavljenom usmenom razgovoru, uzimajući u obzir i završene poslediplomske studije, godine radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita i vrstu posla, ocenu sa pravosudnog ispita, objavljene stručne i naučne radove iz pravne oblasti i doprinos vladavini prava.

Po okončanju provere, sabiranjem utvrđenih ocena, Komisija je sačinila rang listu, na osnovu koje je predložila Državnom veću tužilaca kandidate za izbor za zamenike javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo za koje je objavljen oglas, a koji su ostvarili najveću zbirnu ocenu i time je nedvosmisleno iskazan najviši stepen ispunjenosti kriterijuma za izbor za zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju. Državno veće tužilaca je takav predlog jednoglasno prihvatilo i uputilo Narodnoj skupštini Republike Srbije dana 02.02.2017. godine na razmatranje i usvajanje.

Osvrćući se na zahtev Alumni kluba Pravosudne akademije, kog čine polaznici ove Akademije, o pribavljanju prosečne ocene studiranja predloženih kandidata preko Poverenika za informacije od javnog značaja, ukazujemo na činjenicu da u postupku rangiranja kandidata navedena ocena nije bila Pravilnikom predviđena kao kriterijum za ocenjivanje stručnosti i osposbljenosti. Takva ocena svoju ulogu ima kod prijema pripravnika u radni odnos, dakle kod inicijalnog ulaska u pravosudni sistem, a irelevantna je za odabir kandidata koji su kroz obavljanje pripravničkog staža i dalje višegodišnje iskustvo u pravnoj struci stekli stručna znanja i veštine potrebne za uspešno obavljanje javnotužilačke funkcije. Navedeni zahtev vidimo kao latentni pokušaj destabilizacije i pritiska na rad Državnog veća tužilaca i neosnovanu, zakonski i pravno neutemeljenu kritiku predloga kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca koju je ovaj kompetentni organ uputio Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika RS, sa ponosom ističe činjenicu da većinu predloženih kandidata čine tužilački pomoćnici koji su svoje znanje i izuzetne profesionalne kvalitete dokazali u sprovedenom objektivnom i transparentnom izbornom postupku i time zaslužili poverenje kod najvišeg stručnog tela nadležnog za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije u Republici Srbiji

UDRUŽENJE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA RS

Predsednik,
Jelena Gajić

Novosti

Novi broj časopisa IUSTITIA

ZAJEDNIČKO SAOPŠTENJE UDRUŽENJE SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE I UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Šesta redovna godišnja skupština Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije

S A O P Š T E NJ E

Konferencija za medije „BUDUĆNOST PRAVOSUĐA"

„BUDUĆNOST PRAVOSUĐA“

Saopštenje Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom testa DVT-a za rangiranje i proveru stručnosti i osposobljenosti kandidata na aktuelnom izboru za zamenike javnih tužilaca

Saopštenje Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom formiranje komisije za rešavanje statusa 2000 pomoćnika

Saopštenje Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom Amadmana na Ustav RS

Saopštenje Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom preporuka Venecijanske Komisije

PREDLOG IZMENA USTAVA SA ASPEKTA UNAPREĐENJA PRAVNOG POLOŽAJA SUDISJKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA REPUBLIKE SRBIJE

SAOPŠTENJE USTP-a

USTP očekuje formiranje komisije za rešavanje statusa 2000 pomoćnika

SAOPŠTENJE POVODOM IZBORA NA SUDIJSKU FUNKCIJU

SAOPŠTENJE POVODOM PREPORUKA VENECIJANSKE KOMISIJE

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Saopštenje Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije povodom izbora zamenika tužilaca 22.03.2018. godine

KLJUČNI STAVOVI O RADNOM TEKSTU AMANDMANA NA USTAV REPUBLIKE SRBIJE

SAOPŠTENJE

SAOPŠTENJE

PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE, PREDSEDNICIMA POSLANIČKIH GRUPA, PREDSEDNICIMA ODBORA

Zahtev Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije

Konferenciju za medije „IMA GOVORA O POVLAČENJU AMANDMANA“

SAOPŠTENJE - Povodom objavljenog radnog teksta amandmana na Ustav Republike Srbije i javne rasprave koja se vodi po pozivu Ministarstva pravde

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Saopštenje USTP-a

Saopštenje USTP-a

VISOKOM SAVETU SUDSTVA

Saopštenje

Održana Peta redovna skupština USTP-a

Strukovna udruženja se povlače iz rasprave o ustavnoj reformi

OBAVEŠTENJE

Saopštenje povodom donetih pravilnika o postupku prijema sudijskih i tužilačkih pripravnika

Saopštenje

USTP pozdravlja raspisivanje izbora za 54 zamenika tužioca

Udruženju sudija prekršajnih sudova Republike Srbije

Nastavljen razgovor povodom izmene ustavnog okvira

Strukovna udruženja imaju isti stav po pitanju izbora sudija i zamenika javnih tužilaca

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Ustavni sud preispituje zakonitost pravilnika Državnog veća tužilaca

PREDLOZI ZA IZMENU USTAVNOG OKVIRA

UVOD

PREDLOZI

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

SAOPŠTENJE PREDSEDNIKA UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

povodom utvrđivanja ispunjenosti stručnosti i osposobljenosti kandidata za zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

ODLUKA

Konferenciju za medije
„IMA GOVORA O POVLAČENJU AMANDMANA“